Ideja o proizvodnji mesa u laboratoriji nije nova, prisutna je od početka 20. veka u svetu nauke, a u naučnofantastičnim knjigama i filmovima je sveprisutna.
Prvi uspeh u stvaranju mesa "iz epruvete" zabeležen je 2013. godine, kada je organizovana i prva proba goveđeg burgera uzgojenog u laboratoriji. Kako se poljoprivreda, a posebno stočarstvo, smatraju velikim zagađivačima planete, počele su i spekulacije o tome kako bi uzgoj mesa u laboratorijama mogao da spase životnu sredinu, pa i svet.
S druge strane, kako je rastao entuzijazam za ovu ideju, pojaivo se i jačao bunt prema veštačkoj hrani. Jedni smatraju da ovakvo meso nije zdravo za ljude, drugi da se ne sme žuriti sa njegovom primenom, jer nisu još uvek ispitane posledice korišćenja takve hrane, dok su treći ubeđeni da bi prelazak sa stočarstva na gajenje mesa u laboratorji bilo ekološki još skuplje.
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije koji su razbili nedoumice o ovoj temi su Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije i stručnjak za ishranu i Nenad Budimović, sekretar udruženja za stočarstvo u PKS.
Budimović se osvrnuo na pomenuti eksperiment iz 2013. godine, pa je rekao šta misli o takvom načinu ishrane.
- Činjenica je da tehnologija hrane napreduje mnogo više nego što mi možemo da vidimo na dnevnom ili godišnjem nivou. Sama konvencionalna proizvodnja hrane je vrlo dinamična. Ovde se ne radi o tome da li je neko vegan ili želi posebnu vrstu hrane, već se radi o vrlo jasnim stavovima i principima o proizvodnji u stočarstvu. Mnoge države Evrope su potpisale memorandume o zagađenju životne sredine i otpadu koji se stvara prilikom proizvodnje hrane - započeo je Budimović, pa nastavio:
- U EU se polako smanjuje broj farmi, životinja, ali i same proizvodnje. Konkretno Španija, kao najveći proizvođač svinjskog mesa, je u poslednjih godinu dana smanjila broj zaklanih svinja za 2 miliona. Sve to ukazuje da se ide na ovu alternativu, a da li je i koliko je to dobro je i dalje tema diskusije naučnika. Doduše, činjenica je da Velika Britanija ima 4.000 tona proizvedenih proizvoda "tri de" mesa.
Italijanska Vlada je predložila zakon o zabrani prozivodnje hrane iz laboratorija, a kao razlog su naveli da pravljenje mesa u laboratoriji koristi veliku energiju i da nije ništa manje opasno po okolinu kao i način proizvodnje mesa koji se praktikovao dosad.
- Uvek treba razmatrati i drugu stranu, koliko košta ta vrsta proizvodnje. Nisu to samo laboratorije, već i "tri de" štampači. Dakle, u par reči kako izgleda ta proizvodnja, uzimaju se matične ćelije mesa i stavljaju se u laboratorije pod posebnim uslovima i dolazi do razmnožavanja ćelija. Toj sirovini, koja se posebno priprema za štampanje, dodaju se proteini graška, soje, cvekle, zatim korektori mirisa, ukusa... Jednostavno možete da projektujete meso za posebne vrste stanovništva, recimo za decu, bolesnih ljudi, alergičnih... To je visoko-tehnološki proces koji zahteva velika ulaganja.
Stanišić je rekla da su velike sile u trci za tim ko će prvo uzgajati meso u laboratoriji:
- Velike države poput Velike Britanije, SAD, Japana, Kine se takmiče koja će prva da proizvede laboratorijski uzgojeno meso. Razlog je svakako to što stočarstvo ima visoku cenu za ekologiju. Pretpostavlja se da se 70% antibiotika, koji se koriste u Americi, koristi u stočarstvu. Pilići sve češće imaju bolest grudnih mišića zbog hibridnog uzgoja. Problem je to što pileće meso nema hormone, a to ljudi uglavno misle, ali zato ima antibiotike koji se redovno koriste. Jedna od njihovih primena je kako pilići ne bi imali dijareju, jer bi to moglo da uspori njihovo dobijanje na težini.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
