Uz junake Siniše Pavića (89) se, kako je neko rekao, živi. Popularni pisac i scenarista oblikovao je značajan deo našeg kolektivnog, doživljenog.
Nikome kao ovom scenaristi vrcavog uma nije pošlo za rukom da tako duboko skenira i skicira noviju srpsku stvarnost. Junake njegovih serija, a ko bi ih prebrojao, gledali smo i gledamo kao naše komšije, prijatelje, rodbinu.
Nezaboravne su njegove serije "Vruć vetar", "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Bela lađa", "Junaci našeg doba"... A najpopularnija među njima, "Bolji život", ove godine navršava 35 godina od prvog emitovanja.
- Za razliku od nekih drugih tekstova koje sam pisao za Televiziju Beograd, "Bolji život" je počeo da se radi neočekivano i neplanirano. Pozvao me je urednik Sloba Novaković i upitao: "Imaš li neki tekst, nešto u fiokama, potrebna nam je serija kao hleb?" Odgovorio sam mu da nemam. Pritisak televizijskog menadžmenta je bio jak, govorili su mi da treba da napišem scenario za 52 epizode, što je meni delovalo megalomanski. Čak su mi govorili da ne mora sve da bude dobro. Najuporniji je bio Vojkan Milenković, u to vreme mlad i ambiciozan urednik. Na kraju sam, ipak, prihvatio. Događa se da najuspeliji poduhvati počnu tamo gde niko ne očekuje veliki rezultat. Slično je sniman film "Tesna koža", koji je ušao u bioskope a da niko nije znao da je snimljen. Film je urađen za 23 dana, a onda mesecima nije izlazio iz bioskopa. Samo u Beogradu imao je više od pola miliona gledalaca.
* Giga Moravac, Emilija, Boba, Jataganac, Koka, Macola, kao i mnogi drugi likovi odolevaju vremenu i posle toliko godina televizijsku publiku ne ostavljaju ravnodušnom. U čemu je fenomen trajanja "Boljeg života"?
- Fenomenom zovemo nešto što nije lako objašnjivo. "Bolji život" traje kao sve što je dobro napravljeno. Da budemo pošteni, "Bolji život" je bio prvi, a pioniri se najduže pamte. Serija nije samo moje delo, moj uspeh. Na pravom mestu bili su pravi ljudi. "Bolji život" su radili vrhunski reditelji Aca Đorđević i Mihailo Vukobratović, igrali su odlični glumci. Mnogo knjiga se odštampalo, ali opstale su samo one koje su najbolje napisane, koje poručuju nešto o svom vremenu, svojoj epohi.
* Svojevremeno ste rekli da je recept za trajni uspeh serije ako scenarista obradi probleme malog čoveka tako da se gledalac prepozna...
- U svim svojim scenarijima trudio sam se da dam sliku društva. U "Boljem životu" predstavljeni su ljudi koji su u to vreme živeli u SFRJ. Jataganac je predstavljao uticajnog čoveka, tešku kategoriju vlasti. Ni sam nije znao šta radi, ali je bio glavonja. Kurčubić je bio njegov šegrt koji je nosio tadašnji sistem. U jednom trenutku on kaže Jatagancu da ne može da ga se otarasi, jer je ugrađen u sistem i da će se sve rasklimati ako ga iščupa. Kroz njihove likove data je vrlo precizna i jasna slika političkog profila tadašnjeg moćnika. Giga Moravac je veliki čovek po karakteru, po svojim moralnim kvalitetima, po načinu na koji nosi teret svog života i obaveze prema porodici. On nije mali čovek, već ogroman, ali nema moć. A, mali su ljudi ponekad na vrhu. Do "Bele lađe" nisam obrađivao političku temu kao tekuću. Stvorivši Šojića, shvatio sam kakvo sam društveno strašilo stvorio i sa njim krenuo u napravio političkog života u seriji.
* Vaše serije, ne samo "Bolji život", govore o večitoj borbi malog čoveka za bolji život. U svetlu ovih geopolitičkih okolnosti možemo li da mu se nadamo?
- Ovo jeste vreme u kome se dešava nešto što će promeniti stanje u svetu. Kako? To je veliko pitanje. Rođen sam 22. januara 1933, a Hitler je došao na vlast u tom istom mesecu, iste godine. Znamo kakvo je zlo on bio. Posle Drugog svetskog rata i velikih tragedija, zavladao je istorijski optimizam. LJudi su odahnuli od rata, srećni što su preživeli. Očekivali su bolji život. I, bilo ga je. Svake godine živeli smo sve bolje. Zemlja je obnavljana, društvo se dobro razvijalo, naročito u pogledu obrazovanja i zdravstva, standard je podizan, uprkos jednopartijskom sistemu. Niko danas, međutim, ne spominje da su u osvit jednog boljeg sveta bačene dve atomske bombe na dva civilna grada, Hirošimu i Nagasaki. Taj bes je pratio blokovsku podelu i izazvao neravnotežu u svetu koja je popustila padom Berlinskog zida. Sada smo ponovo na prekretnici. Uspostavlja se neka nova ravnoteža i tek ćemo da vidimo na koju stranu ćemo otići.
HTEO SAM SVE DA NAPUSTIM
- Kada je "Bolji život" počeo da stiče popularnost, televizija je bila efemeran medij, u koji se ne veruje. Posle prvih nekoliko epizoda, iako je serija, po mom mišljenju, postavljena kako treba, krenuli su napadi kao da sam početnik, koji se polakomio na veliki posao, a iza sebe sam imao i "Poslednji čin" i "Banjicu". Pokolebala se čak i sama ekipa, jer su televizijski urednici koji su tražili da napišem 52 epizode hteli da skrate seriju, zato što su se uplašili za svoje fotelje. Sve je to organizovano na liniji politika-mediji-hodnik RTS. Naljutio sam se i rekao da neću više da radim i da ću odneti tekstove kući. Sprečila me je moja supruga LJilja, koja mi je dala ideju za priču i naziv serije "Bolji život". Ubedila me je da ostanem rečima:
- Dobro je sve što si ranije napisao, ali ako te neko bude pamtio - pamtiće te po 'Boljem životu'.
NEMA NOVIH "JUNAKA"
* Hoće li biti treće sezone "Junaka našeg doba"?
- Neće biti treće sezone, jer to je zaokružena priča. Dobro je što se danas snima mnogo serija, ali je pitanje da li imamo dovoljno talentovanih ljudi. Kvalitet serija ne zavisi od novca, nego od toga koliko talentovanih ljudi radi seriju. Pišući "Junake", pitao sam se hoćemo li mi naći dovoljno dobrih glumaca, s obzirom na to koliko ih je zadnjih godina otišlo sa ovog sveta. Našli smo za svaku ulogu dobrog, vrlo dobrog, odličnog ili velikog glumca, čak i među mladima. Rade Maričić, koji je odigrao Srđana, zapravo je pravi junak ove serije. Nedavno me je u jednom intervjuu iznenadio zrelošću mladog čoveka, načinom na koji je razmišljao o ulozi o kojoj i danas razmišlja kao delu svog života.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
