Na sastanku održanom juće žiri Nagrade Zlatni suncokret u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) razmatrao je naslove iz najužeg izbora, koji su činili poema "A htela sam" Maje Solar (PPM Enklava), pesnička zbirka "Filatelist" Nebojše Lapčevića (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani") i romani "Klara, Klarisa" Marijane Čanak (Bulevar Books), "Astal tiš riba friš. Život pesnika: political nigredo" Slobodana Tišme (Nojzac) i "Kad đavoli polete" Vladimira Kecmanovića (Laguna).
Žiri je većinom glasova doneo odluku da nagradu "Zlatni suncokret" za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini dobije Vladimir Kecmanović za roman "Kad đavoli polete" koji je objavila Laguna iz Beograda.
Za ovaj roman glasali su Vladimir Gvozden i Dragan Jovanović Danilov, dok se Dragan Babić opredelio za roman Marijane Čanak.
U obrazloženju se, između ostalog, kaže:
Prema mišljenju žirija, knjige koje su ušle u najuži izbor za nagradu Zlatni suncokret predstavljaju uspešna ostvarenja unutar različitih mogućnosti književnog pisanja. Roman Vladimira Kecmanovića "Kad đavoli polete" izdvaja se zbog smelosti da se otisne u sfere vrlo složenih pitanja struktura i vrednosti našeg sveta u kojem su uloge unapred raspodeljene, a odgovornosti, po lažnoj ali delotvornoj nužnosti, uvek ili previše često prebačene na pogrešne adrese. Kroz vrlo zanimljivu narativnu optiku u kojoj glavni junak romana ne progovara, Vladimir Kecmanović je odrešio "đavole", groteskno-realističke likove savremenog, zagušljivog sveta čija je bezobzirnost upravo onoliko velika koliko često se oni pozivaju na "moral", odnosno na vlastitu "bezgrešnost", zadobijenu zahvaljujući nekontrolisanoj pohlepi za novcem i vlašću.
Tema romana je najpre suptilne beskrupuloznosti koja, kao što biva, deluje i lokalno i globalno.
Nagrada Zlatni suncokret za knjigu godine, poznata u javnosti kao Vitalova nagrada, dodeljuje se dvadeset i šesti put, a podsećamo da su među dosadašnjim dobitnicima Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Kekanović, Svetlana Slapšak, Tanja Stupar Trifunović, Enes Halilović i Dragan Velikić. Prošlogodišnja dobitnica je Milica Vučković za roman "Smrtni ishod atletskih povreda".
Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012) i Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju "Nemanjići" (2016-2017). Objavio i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014) i esejističko-istoriografsku knjigu Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012).
Dobitnik je stipendije Fondacije "Borislav Pekić" i nagrada "Branko Ćopić", "Meša Selimović", „Pečat vremena“, Hit libris, Vitez srpske književnosti, "Pero Despota Stefana", "Krst Vožda Đorđa Stanimirovića", Velike nagrade Andrićevog instituta u Andrićgradu za roman Osama, kao i Andrićeve nagrade za priču "Ratne igre" iz zbirke "Kao u sobi sa ogledalima".
Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski, rumunski jezik... Scenarista je serijala "Senke nad Balkanom" i "Državni službenik"...
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
