RAZMIŠLJAM I SANJAM NA NEMAČKOM, ALI SAM U DUŠI OSTAO SRBIN! Aleksandar Radenković debituje u hit seriji, a ovo je NJEGOVA PRIČA

Aleksandar Radenković se iz rodnog Novog Sada s porodicom odselio za Nemačku kad je imao samo šest godina, a tamo je završio glumu i danas je zvezda njihovih popularnih krimi-serija. Konačno ćemo i njega videti prvi put u Srbiji kao pojačanje treće sezone serije "Dug moru".

Od večeras svakog radnog dana u 21 sat na kanalu Superstar stiže novih 10 epizoda, snimanih u produkciji Telekoma Srbija i "Monte rojal pikčersa" prošlog leta u Boki Kotorskoj i Beogradu. Tim povodom Radenković je za Kurir otkrio tajne sa seta i šta u priči traži njegov Oskar, istraživački novinar iz Berlina.

Dolazite kao veliko pojačanje u seriju i biće ovo vaša prva uloga na maternjem jeziku. Osećate li pritisak i tremu pred premijeru?

- Najgore je iza mene, i to sam pregurao tokom snimanja. Nikad pre ove uloge, osim s porodicom i prijateljima, nisam govorio na srpskom jeziku. Plašio sam se da li se glumi isto kao i na nemačkom i kako će to sve ispasti. Bio je ovo veoma uzbudljiv, ali i zastrašujući proces za mene, ali u najpozitivnijem smislu. Nadam se da mi ovo snimanje neće biti poslednje iskustvo u Srbiji. Radujem se što ćemo raditi i četvrtu sezonu ove serije. Priča se nije još završila.

Ko je Oskar?

- Oskar je neko ko je veoma blizak meni i mojoj životnoj priči. Živim u Berlinu, razmišljam i sanjam na nemačkom, ali sam u duši ostao Srbin. Mama i tata su mi iz Srbije. U seriji Oskarova mama je iz Crne Gore, pa se preselila u Srbiju, a otac Hartman je Nemac. Nikad nije bio na ovim prostorima, već ga posao vraća u Crnu Goru, gde je nastao. Moj lik pokušava da rasvetli okolnosti smrti svog prijatelja iz detinjstva Džejka Grosmana (Sebastijan Kavaca). Istražujući njegovu smrt, on će krenuti i u otkrivanje sopstvenih demona.

Koje istine će on saznati?

- Publika će morati pažljivo da gleda seriju i neće im biti sve najjasnije. I Oskar neće sam sebi moći da objasni stvari koje mu se dešavaju.

Kako su vas pronašli za ovu seriju?

- Zasluge za ovo ima Bojan Maljević, koji prati sve što se emituje po celom svetu. Mene je zapazio u jednoj od mojih serija u kojoj igram inspektora. Nisam očekivao da će neko iz Srbije da me primeti na ovaj način. Našli smo se u Beogradu, a da njega nije bilo, verovatno ne bi došlo ni do saradnje.

Kako su vas prihvatile kolege?

- Sjajno su me prihvatili svi, s Bojanom Maljević na čelu. Snimao sam sa Leonom Lučevim. On je bio nedavno gost na Berlinskom festivalu, pa smo se družili. Radio sam s Vesnom Trivalić, koju znam još kao dete. Bilo je zadovoljstvo raditi s njom. Ostao sam i danas u kontaktu i mogu da kažem da su moji prijatelji Vule Marković i Ana Lečić. Osećao sam se na setu serije kao da radim nešto s najboljim prijateljima. Oduvek sam voleo Dragana Mićanovića, pa mi je čast što smo na istom projektu.

U Nemačkoj ste napravili zavidnu karijeru. Kako ste postali glumac?

- Snimao sam i radio kao glumac još kao dete, ali paralelno sam igrao fudbal u Ajntrahtu. Gluma je uvek bila sporedna, ali kad sam shvatio da neće biti ništa od sporta, bežao sam sve više u pozorište. Dugo godina mi je trebalo da skupim hrabrosti da izađem na prijemni ispit. Mislio sam da kao stranac nemam šta da tražim u visokoj kulturi Nemačke. Završio sam četvorogodišnje studije glume na državnom fakultetu u Lajpcigu. Posle druge godine već sam dobio stalni angažman. Posle sam prešao u Hamburg i Diseldorf.

Igrao sam i Romea i Hamleta, a s "Hamletom" sam gostovao 2013. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvi put su me tada gledali baka i deka, ali i porodica. Posle sam prešao u Berlin i pozorište "Gorki" i dva puta smo bili najbolje pozorište u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Radili smo lude stvari. Nekih 15 godina sam u stalnom angažmanu. Igrali smo 200 predstava godišnje, pa sam prešao na film i serije. Sedam godina već samo snimam, ali se vraćam nakon pet godina, u januaru 2024, na scenu pozorišta "Maksim Gorki" kao gost. Falim im, ali i oni meni.

Na šta ste posebno ponosni od uloga?

- Najpoznatija serija je svakako "Disappeared - The M. P. U.". Trenutno nema ništa što radim na striming platformama i sve se prikazuje na prvom i drugom nacionalnom kanalu. Teško je to pratiti bez prevoda. Posebno sam ponosan na uloge u pozorištu Komon graund, jedna predstava je bila i na Bitefu. Imao sam film "Away you go", koji je bio na Berlinskom festivalu. Draga mi je i saradnja s Milošem Lolićem na predstavi "Bahatkinje", igrao sam Penteusa.

Koliko pratite šta se radi u Srbiji?

- Pratio sam sve što se radilo devedesetih: "Mi nismo anđeli", "Lepa sela" i "Rane". Sada sam izgubio kontakt sa onim što se snima kod nas. Dopao mi se "Kljun", ali i "Senke nad Balkanom". Malo ljudi poznajem iz Srbije. Rado bih upoznao naše autore i produkcije.

Odakle su koreni Radenkovića?

- Rođen sam u Novom Sadu. Odrastao sam u Bačkoj Palanci, gde i dalje živi moj otac. Vuče me nostalgija. Lepo je u Nemačkoj, ali treba se vratiti u Srbiju. Kupio sam malo zemlje u Sremu kod Banoštora i tamo provodim u prirodi svaki slobodan trenutak na Fruškoj gori.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: