Da li ste primetili, gledajući nove serije, koliko se često prikazuju gej veze, što do pre koju godinu nije bio slučaj? Da li ste primetili da rimejkovi omiljenih filmova sada imaju potpuno drugačiju glumačku postavu, muški likovi zamenjeni su ženskim, često iz neke etničke manjine? Primetivši ovako nešto, lako je upasti u zavrzlamu teorija zavere, poluistina i paranoje o tome kako se nova ideologija na mala vrata nameće iz skrivenih centara moći, vlasnika medija i filmskih kompanija.
"Saut Park" je serija za čije se autore ne može reći da se ustežu kada treba opravdano ismevati i kritikovati razne društvene pojave, najviše one iz SAD, ali i svetske. Oštrica tog humora često na ivici dobrog ukusa (ponekad i preko), jeste malo otupila, ali šta se ne zamori posle 27 godina postojanja? Ali kada se pre neki dan pojavila epizoda s podnaslovom "Ulaženje u podila-verzum", digla se prašina baš kao u stara dobra vremena. Epizoda govori o tome kako se preklapaju sudbine Kartmana i Ketlin Kenedi, direktorke "Lukasfilma", nakon što ih je otkupio "Dizni", pa odjednom likovi iz "Saut Parka" počinju da dobijaju svoje gej, ženske i manjinske verzije.
Tu nastaje zbrka, ljudi naučeni da se ponašaju po pravilima političke korektnosti ne samo što prihvataju to što je Kartman postao odrasla crnkinja već sa sumnjičavošću preispituju one koji postavljaju pitanje kako je to uopšte moguće. Uzrok svega je multiverzum, paralelni svetovi, jeftin trik kojim se opravdavaju beskrajni filmski nastavci i oživljavanje pokojnih likova. "Snimamo isti film iznova i iznova, podilazimo svima i odjednom to više ne funkcioniše", kaže jedan od rukovodilaca "Diznija". "Moramo još više da podilazimo", rešenje je Boba Ajgera, direktora. Ispostavlja se da "Dizni" poseduje čarobni podila-kamen, pomoću koga snima jedno te i isto i na tome zarađuje. Ali publici je to, izgleda, dosadilo, pa su zarade sve manje, Ketlin Kenedi koristi kamen sve više i opšti poremećaj nastaje.
"Saut Park" se sprda sa tzv. kulturološkim ratom, pojavom aktuelnom u zapadnom svetu, gde je sve dominantnije ono što se danas naziva levičarskim idejama (nevezano za izvornu levicu). Kulturološki ratovi nisu nova pojava. Forsiranje, pa i nametanje novih vrednosti postoji od pamtiveka, naročito nakon većih političkih promena. Zapadni svet, gde su SAD vodeća sila, tradicionalno poseduje najsnažniju "meku moć", pa ovakve pojave imaju uticaja i drugde - mnogo se piše, recimo, o cenzuri u Kini.
Na zapadu se, osim jačanja alternativnih produkcija i modela distribucije (videli smo uspeh ovogodišnjeg filma "Zvuk slobode"), glasno čuju i konzervativni kritičari koji su sa oduševljenjem dočekali ovu epizodu "Saut Parka", iako ona ne štedi ni njih. Mišljenje je da je sa "Saut Parkom" kritika političke korektne "vouk" kulture sada prešla i u medije glavnog toka. Iks (bivši Tviter) gori, oglašavaju se na raznim platformama i levi i desni, ali se, nažalost, zanemaruje paralelna radnja u epizodi, najozbiljnija kritika današnjeg društva koja i nas tera da stavimo prst na čelo.
Niko ništa ne ume da napravi ili popravi. Majstori su prezauzeti i postaju sve skuplji i bogatiji, na kraju se ponašaju kao Mask i Zakerberg. Teško je učiti za majstora, čak i kad čovek hoće. Rasklimana vrata rerni i neokačene zavese muče stanovnike Saut Parka, nesposobnih da taj problem reše. Ujedno im život komplikuje veštačka inteligencija i mnoga zanimanja za koja je potreban fakultet postaju manje bitna, a ti su ljudi na tržištu rada nekonkurentni jer njihova znanja onima koji rade rukama malo znače. I što je najbizarnije, čak i kad od aplikacije dobiju uputstvo kako nešto treba popraviti, niko se posla ne hvata. Zašto su muke nesposobnih paralelna radnja sa univerzumom koji se raspada zbog ispraznosti? Možda jer u gorespomenutim "centrima moći" sede jednaki nesposobnjakovići, nekreativni i bez hrabrosti da stvore išta mimo već viđenog i društveno poželjnog?
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
