Miodrag Petrović Čkalja bio je majstor komedije i glumačkog zanata. Rođen je pre sto godina na Svetski dan šale u Kruševcu.
Gostujući u emisiji "Veče sa zvezdama" 1993. godine na pitanje zašto je odabrao komediju kao svoj poziv odgovorio je da bi ljudima koji žive loše pružio osmeh.
- Odrastao sam u Kruševcu u Balšićevoj ulici. To je bila najsiromašnija ulica u Kruševcu. Tu sam ja živeo. Tu nije bilo svetla, patosa, nije bilo ničega. To je bila teška sirotinja, koja je možda danas jela, sutra neće, a možda ni prekosutra neće. Ispred svake kuće je bila klupa, na kojoj smo mi sedeli i šalili se. Tu se ne priča kako je dan bio težak, kako se mučimo, kako je neko tek sad došao sa posla. Ne! Samo su se šalili. Tim ljudima je bilo potrebno smeha, malo radosti da zaborave muku - rekao je glumac u emisiji.
Ko je Čkalja?
U svojoj bogatoj karijeri ostvario je mnogobrojne role, te se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije, a do poslednjeg dana bio je uporan da istraje u svojoj nameri.
- Krenuo san na svoj put sa samo jednom željom, da ljudima uopšte, ne samo u Balšićevoj ulici, nego svim ljudima u ovoj zemlji pružim malo radosti. Mene uopšte ne interesuje priče koje kruže. Pre neki dan sam pročitao tekst mog prijatelja, koji je sve moje predstave pogledao i zna da sam umetnik. Rekao je: "Dok nisam pogledao ovu predstavu mislio sam da je Čkalja zabavljač, a on je u stvari veliki glumac" - rekao je Čkalja i dodao:
- To su tako smešne stvari. To što sam ja doživljavao kritike na račun moje glume. Nisam imao tako loše kritike u pozorištu. Imao sam u jednom periodu mog života kad sam morao da igram neke predstave, jer su bile komercijalne. Pozorište je tada bilo puno. Rekli su mi: "Znaš šta Čkalja? To mora da se igra, jer ti rasprodaš predstavu". Bio je taj period kad sam ja morao da igram te komercijalne predstave. Bili su ljudi koji u pozorištu nisu mogli ništa da urade, a onda su došli na film i sve je zaboravljeno.
"Nisam imao pedigre"
Najbolje uloge ostvario je u serijama "Servisna stanica", "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije" , "Vruć vetar" i "Kamiondžije 2", kao i u filmovima "Orlovi rano lete", "Bog je umro uzalud", "Paja i Jare", "Avanture Borivoja Šurdilovića" i "Kamiondžije ponovo voze".
- Kad sam došao iz Kruševca, ja nisam imao pedigre. Glumci iz Beograda su gurani šakom u leđa, a mene su pesnicom u grudi. U tome je razlika. Ja sam se zarekao da ću imati svoj put. Dobijao sam na stotine pisama od ljudi gde mi se zahvaljuju na smehu. Za mene nema bolje kritike od toga, nema tog kritičara koji može da mi kaže drugačije. Ja sam shvatio da ja to mogu da radim. Zašto da se mučim po nekim dramama i da se vucaram po pozorištima ako mogu da radim svoj posao punom snagom - rekao je Čkalja i dodao:
Nikada u pozorištu me inspicijent nije pozvao na scenu. Uvek sam sam dolazio sam i pipnem ga po ramenu da vidi da sam tu. Uvek sam bio na mestu. Stravično sam profesionalno uradio sve svoje poslove. Nijednu predstavu u pozorištu nisam igrao isto. Iz jednog prostog razloga, jer je stravično dosadno. Zamislite igrate 450 puta isto "Zajednički stan", to je katastrofa.
Neću pohvale
Uprkos svim predrasudama koje su se vezivale za njegovo ime, dramski umetnik je najveću radost pronalazio u svojoj publici, koja ga je beskrajno cenila.
- Nema veće nagrade nego kad izađete na scenu i čujete smeh. Nikada nisam na scenu nisam izašao da nisam pogledao u patos, na sceni na kojoj još nisam rekao reč. Za svaku predstavu. Zašto? Pozdravlja me publika, koja je došla tu da uživa. Mogao sam da promenim pozorište, zvali su me u Jugoslovensko dramsko pozorište. Dali su mi tekst. Sam sa sobom sam morao da raščistim. Čkalja hoćeš li ti da radiš ono što si obećao sebi i Bogu ili hoćeš da se pod stare dane, mada nisam bio nešto star, imao sam 45 godina, da se menjaš. Pa da ideš u dramske glumce da bi te neko hvalio - objasnio je.
"Čkalja je hteo da bude radost ovog naroda"
Zvezda vodilja bila je želja da ljudima pruži osmeh po kome će ga pamtiti, a u tome je i uspeo.
- Igrao sam u Acinom komadu "Krmeći kas". To nije komedija, to je drama. Sa lakoćom. Komičaru je lako da igra u dramskim predstavama, jer ima pauze, koje može i sam da izmisli jer tako ostavlja jači utisak. U komediji nema toga. Morate da držite celu salu, ako samo jedan pogleda u sat, vi ste ispustili celu salu. Nikada nisam hteo ovo da kažem. Da li je Čkalja zabavljač ili ne. Čkalja je hteo da bude radost ovog naroda. Nešto po čemu će narod da pamti te glumce - istakao je Čkalja u pomenutoj emisiji.
Odlazak u tišini
Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga. Umro je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu.
U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine zove se po Miodragu Petroviću Čkalji.
NE PROPUSTITE
