Glumac Andrija Milošević važi za jednog od naših najangažovanijih glumaca, a osim što igra u nekoliko aktuelnih serija, veći deo vremena provodi u pozorištu na Banovom brdu čiji je vlasnik.
Glumac je priznao da mu je devojka Aleksandra Tomić najveća podrška i da tajna uspeha njihove veze leži u tome što ih spaja isti posao. Osim toga, Andrija je istakao i da glumci mogu lepo da žive ukoliko se na pravi način posvete svom poslu, a otkrio je i razloge zbog kojih ga nikada nije zanimao Holivud.
U poslednje vreme te svuda ima. Filmovi, serije, predstave... Kada spavaš?
- Dobro je dok imam malo vremena za spavanje jer to znači da se nešto radi. Šalu na stranu, dođem kući posle celodnevnih obaveza i odspavam nekoliko sati. Sledećeg dana ponovo imam sto obaveza.
Koliko je Aleksandri i tebi teško da nađete vremena za sebe?
- Iako se čini da glumci nikada nemaju vremena za privatni život, Aleksandra i ja imamo sreću što radimo zajedno, na zajedničkim smo projektima i u pozorištu, pa nam samim tim ne fali zajedničko vreme.
Kako ste uspeli da opstanete pored toliko posla ?
- Žrtva koju podnosimo, a koja se tiče naše profesije, nije žrtva koja nam je nametnuta već ono što smo sami želeli. Zasad funkcionišemo i nismo se zasitili jedno drugog. Previše je izazova kako u njenom, tako i u mom životu. Uvek se nešto oko nas dešava i uvek nam je uzbudljivo. Zbog toga smo i opstali sve ovo vreme.
Ko u vašoj vezi vodi glavnu reč?
- Preskačem pitanje (smeh). Kako to mislite ko vodi? Naravno da Aleksandra vodi glavnu reč.
Pričate li o deci?
- Od toga ne bežimo i voleli bismo da budemo roditelji. Kada deca dođu, dobro su došla.
Na koji način biraš uloge?
- Na uloge ne gledam kao na dobre ili loše, da li treba da igram negativca ili dobrog tipa. Biram samo po tome šta mogu da uradim i na koji način da doprinesem liku koji igram da bude zanimljiv i meni i gledaocima.
Kako ćeš savetovati svoje dete ako poput tebe i Aleksandre bude želelo da se bavi glumom?
- Rekao bih mu: „Samo izvoli, moju podršku imaš“. Ma kojom god umetnošću da poželi da se bavi, ne bih se isprečio između njegovih želja već bih bio srećan. Uostalom, ne bih svoju decu terao da se opredele za nešto što je meni ispravno i što ja želim.
Koliko poslova mora da radi jedan glumac da bi imao dovoljno novca?
- Naravno da treba da se radi i da zarađuje makar i na sto strana. Koje druge opcije imamo osim toga da se borimo za sebe koliko god smo u mogućnosti? U gotovo svakoj profesiji je to slučaj i još nisam sreo čoveka koji živi odlično, a da se za to nije pomučio. Onaj ko kuka nikad neće imati, a za onog ko radi, nikad neće biti problema i to je tako.
I koliko poslova sada imaš?
- Iza mene je zaista složena godina i ne znam ni odakle da počnem kada se radi o mojim poslovima i projektima. Prvo sam počeo da snimam veliku seriju u junu, a onda sam imao malu pauzu. Nakon te pauze je počelo snimanje serije „Biser Bojane“, posle toga sam snimio dve serije, pa još dva filma, pa sam izdao knjigu, zatim imao premijeru u svom pozorištu i nekoliko projekata. Kad bolje razmislim, više od pola godine nisam imao slobodan dan i priznajem da je to ponekad veoma naporno.
Zašto glumci stalno kukaju da je loše i teško?
- Umesto što sedimo skrštenih ruku, bilo bi lepo da počnemo od sebe i onoga što za sebe možemo da uradimo. Kada se čovek pomiri s tim da mu je loše, onda mu sigurno neće biti bolje.
Baš nikada se nisi pokajao što si odabrao glumački poziv?
- Zaista nisam. Lepo je biti glumac, lepo je biti deo umetnosti i čuvati svoju kulturu jer bez kulture ne postoji ni država ni narod. Zašto bih se kajao kada sam sam izabrao da budem glumac.
Jesi li razmišljao da napustiš Srbiju i sreću kao neke kolege potražiš recimo u Holivudu?
- Nisam razmišljao o Holivudu ili tome da odem negde jer mi odgovara Srbija. Zasad mi je dobro što ne znači da jednog dana možda neću promeniti mišljenje. Svako ima pravo da ide gde god želi ako misli da će mu biti bolje. To ne treba da se zamera ni glumcima niti bilo kome drugom.
Šta je teže, glumiti ili voditi pozorište?
- Na glumu sam uvek gledao kao na nešto što volim da radim i u čemu uživam. Gluma mi ne predstavlja ni obavezu ni stres. Vođenje pozorišta je kompleksnije i zahtevnije, ali s druge strane važno je da pozorišta postoje kako bismo sačuvali svoj identitet i kulturu. Kad se sve to sabere, ni bez jednog ni bez drugog ne bih mogao.
Da li si razočaran stanjem kulture u našoj zemlji?
- Mladi ljudi, a pogotovo deca danas prate ono što im je zanimljivo. To postaje njihova sfera interesovanja i ne možemo im to uskratiti niti zamerati. Ipak, možemo im dati izbor da prate nešto drugo jer kultura i umetnost nikada nisu nestali, čak i kada se tako čini.
Šta treba da se desi da pozorišta zamene rijalitije?
- Ovo je 21. vek. Sve je otvoreno i lako dostupno. Sve je na tržištu - žene, muškarci, ideje, sve šta vam padne na pamet je na izvol’te. Možda nam se sada čini da je kultura na margini, ali postoje ljudi koji se bore za ono što vredi i vrlo brzo će doći vreme kada će stvari da se promene. U to nema nikakve sumnje.
Kurir.rs/Alo.rs/Foto:
NE PROPUSTITE
