STEVAN PIALE U KARANTINU ČEKA ROĐENJE ĆERKE: Strah me je kako ću uklopiti očinstvo i glumu

Serija „Igra sudbine“ od samog početka emitovanja naišla je na sjajne reakcije gledalaca, a jedan od glavnih likova - Luka Ožegović, koga tumači Stevan Piale (32), posebno se izdvojio.

Stevana je publika prvi put imala prilike da vidi u seriji „Selo gori, a baba se češlja“, gde je imao epizodnu ulogu. Ozbiljniju rolu imao je 2012. u filmu, a kasnije i u seriji „Šešir profesora Koste Vujića“.

Odmalena si voleo glumu, ali si trenirao i fudbal.

- Zapravo sam odmalena pokazivao ljubav prema sportu. Prvo fudbalu, posle i košarci, pa čak i automobilizmu, jer je pokojni otac bio trkač i praktično sam odrastao na trkama. Gluma se od osnovne škole provlačila kao opcija, ali veoma stidljivo. Kako je sumnja okoline u taj moj plan bila sve veća, tako je i moja želja rasla. Kada je došlo do trenutka da se bira, inat da pokažem da mogu je prelomio i eto me danas ovde.

Povremeno sviraš u Falš bendu.

- Malo nam je korona poremetila planove, inače bi Falš bend u junu izbacio prvu pesmu, ali dobro, biće prilike.

Koliko ti je tokom studiranja pomogao profesor Ivan Bekjarev, a koliko kasnije Aleksandar Berček?

- Beki i ja nismo imali dobar početak. Da kažemo da smo počeli da funkcionišemo tek pred kraj treće godine mog studiranja i diplomska predstava „Protekcija“ je zaista bila kruna tog studiranja. Profesor Bekjarev je insistirao na preciznosti, tačnosti i ostalim tehničkim stvarima i to mi je prilično pomoglo dalje u poslu. Što se tiče Aleksandra Berčeka, smatram da je on jedan od najvećih živih domaćih glumaca, ako ne i najveći, i svaki kadar koji smo podelili bio je dragocen za sve nas mlade glumce na početku karijere. Umeo je i da nas skupi u pauzi snimanja i da nam daje savete, priča o istoriji, religiji i žao mi je što nisam imao više prilike da radim s njim.

Kome od starijih kolega možeš najviše da zahvališ?

- Najviše mogu da zahvalim Ljilji Stjepanović, s kojom igram u dve predstave i uz koju sam praktično odrastao i kao čovek i kao glumac.

S obzirom na to da je tvoja uloga u seriji „Igra sudbine“ pomalo negativna, da li ti se javljaju ostrašćeni fanovi putem društvenih mreža da te kritikuju?

- Javljaju se. Neuporedivo više je ovih koji me podržavaju, ali bilo je nekoliko njih koji su mi svašta poželeli (smeh). Na Tviteru su me, recimo, razapeli kao najgoreg glumca, ali dobro, i to je za ljude.

Uskoro ćete Una i ti postati roditelji. Da li spremate sve za dolazak bebe, da li ste se dogovorili o imenu?

- Spremamo se polako. Čitamo, gledamo, informišemo se, spremamo stan. Ime je još uvek u magli i ako se ovako nastavi, verovatno ćemo ćerku zvati beba prvih nekoliko meseci.

Postoji li strah od roditeljstva?

- Ne postoji strah. Mislim da smo spremni za ovu ulogu. Malo me je strah zapravo kako ću da uklopim snimanje i očinstvo, ali izborićemo se nekako.

Una ima Instagram stranicu na kojoj deli recepte američkih slatkiša koje pravi. Kako uspevaš da se pored takve domaćice ne ugojiš?

- U karantinu je aktivnija nego ikad. Nije lako izboriti se, jer svaki drugi dan napravi neki novi slatkiš, ali ja sam se ograničio samo na ulogu degustatora.

Zauzet

SA KOLEGOM VODIM DEČJE POZORIŠTE

Vodiš i dečje Čiča Mičino pozorište.

- Pozorište smo osnovali Mateja Popović i ja i on je taj koji vuče celu priču, posebno sad kad ja snimam po 12 sati dnevno. Ono što je dobro jeste što nam pozorište polako raste i nadam se da ćemo se uskoro negde i skućiti. Što se uklapanja tiče, to mi generalno teško ide jer pored snimanja imam još deset igrajućih predstava, crtaće koje snimam u bar pet studija, školu glume, Falš bend, Čiča Mičino pozorište. Ali na kraju se ipak sve nekako postigne.

O upoznavanju sa suprugom… Ovu scenu će pamtiti

IZBACILI SU ME IZ UNINE KUĆE POSLE PRVOG POLJUPCA

Izjavio si jednom prilikom da je poznanstvo tebe i tvoje supruge Une zamršeno.

- Snimali smo 2011. „Šešir profesora Vujića“ u njenom dvorištu u Valjevu i ona je bila prisutna, ali se nismo tada upoznali. U februaru 2014. sam sticajem okolnosti završio na žurki njene starije sestre Sanvile. Tu smo se upoznali, tu je bio prvi poljubac, ali su me isto to veče izbacili iz kuće (smeh). Sreli smo se opet u junu 2014. i tu počinje naša veza.

Kurir.rs/Jelena Stuparušić/Foto: Ninoslav Stojanović