I mlada glumica Miona Marković bila je deo ekipe hvaljene serije "Močvara", koju smo pratili na RTS i kanalu Superstar TV.
Ona je efektno otvorila priču nastalu iz pera njene tetke Milene Marković, ali je i zatvorila smrću u poslednjoj epizodi. Miona za Kurir s ponosom kaže da je uloga Marijane Perović možda i njena najbolja u karijeri.
- Tokom snimanja bila sam potpuno u tome. Posle Marijaninih scena danima mi je bilo loše, mislila sam stalno o njoj. Rastuži me, pa me očara.... Prosto postoje nekad oni masni likovi koje dobijete jednom u deceniji da odigrate, ako i toliko. Ja sam imala sreće da takvu ulogu odigram u 23. godini - naglašava Miona.
Šta posle "Močvare"?
- Volela bih da u svojoj karijeri nižem masne i zahtevne uloge, međutim, to je danas teško, ali zato i toliko retko, pa samim tim i predivno. "Močvara" se razlikuje od svega što sam dosad radila. Svima nam je bilo jasno koje ljude igramo, u kakvom smo žanru i kojim stilom glumimo. Paradoksalno koliko je ovo bilo glumački najzahtevnije samim tim što je sve bilo unapred precizno određeno, zapravo je bilo lakše nego mnoge druge stvari. Opuštenost dolazi kada si siguran u nešto. Siguran u ono šta igraš.
A komentari?
- Što se tiče komentara i ljudi, drago mi je da je serija podigla prašinu. Drago mi je što su se ljudi zaista pomno bavili time ko je ubica i čitala sam sa zadovoljstvom komentare ljudi koji su učitavali neke tragove u svim mogućim detaljima, pa i onim za koje mislite da se nikad niko ne bi uhvatio.
Kakvo mesto zauzima Marijana Perović u vašoj dosadašnjoj karijeri? Šta vam je bilo najteže da iznesete, a tiče se njenog karaktera i senzibiliteta?
- Marijana je sve ono što ja nikada nisam upoznala. U tom smislu ne znam da izaberem šta mi je bilo najteže. U svom životu nisam ni majka, niti imam 47 godina, niti sam rođena u Jugoslaviji, ne poznajem dobro manastirske običaje. Niti sam bila okružena ljudima koji se samouništavaju heroinom, niti sam izgubila čoveka koga volim... Sve je bilo toliko udaljeno i zaista sam se mnogo trudila da mi poverujete da sve to jesam. Možda je najteža scena bila poslednja, na groblju. Sama činjenica da mi Filip Hajduković, koji je u stvarnom životu stariji od mene, igra sina je već toliko daleka da može postati apsurdna. Prosto, scene u kojima sam se našla su oni grozni naslovi u novinama koji deluju kao da se dešavaju negde drugde. Ali poverovala sam u to. Poverovala sam u Olega i Milenu i u to što su mi dozvolili da se oprobam u nečemu što bi retko ko rizikovao. I drago mi je da je tako, jer to i jeste moj posao, da ne idem po uglačanim stazama, već da krčim nove.
Kako je izgledalo snimanje scena vaše smrti?
- Potresno. Smešno na momente. Jezivo. Ledeno. Zahtevno. Bolno. Nije uopšte naivno da visite pola sata promrzli dok vam se kaiševi koji vas drže usecaju u kožu. Ali sve je radilo za nas. Nikada jezivije gavrane nisam videla kao tog dana u svom životu. Jata crnih ptica graktala su oko nas i bila deo naše scene. Filip i ja smo se mnogo plašili kako će sve to izgledati, ali u samoj sceni ja sam zaista verovala da je on moj sin i on je verovao da sam ja njegova majka koju nije video 15 godina. Scena je svetski teška i neskromno ću reći i uspešna.
A šta je ono lepo?
- Scene sa Mankijem su mi bile najdraže na drugom nivou. To su jedine scene u kojima je Marijana srećna. Admira Šehovića upoznala sam tog dana, a do večeri smo se grlili kao dugogodišnji supružnici. Zapravo, te kratke montažne sekvence su scene za sebe. Nekako u jednom danu igrali smo čitav niz boja njihovog odnosa, i to bez ijedne reči. Posle toga došla sam kući i plakala... Eto, toliko mi je bilo žao te porodice koja je samu sebe uništila.
Šta ste kao umetnik novo saznali o sebi tokom rada na ovoj seriji?
- Saznala sam da sam tek na početku svog umetničkog života i da mnogo još imam da učim.
Šta trenutno radite?
- Snimam i dalje seriju "Azbuka naših života". Igram Martu, ćerku glavnih junaka. Radujem se što sam deo ovog projekta, koji radi Jelena Bajić Jočić. Nije se u Srbiji radila ovakva TV serija.
Kurir/ Foto: Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
