Jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i novi upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo najavio je protekle nedelje početak prodaje suvenira NBS u knjižarama širom Srbije, u okviru projekta "Biblioteka van biblioteke". On je u razgovoru za Kurir otkrio da se sprema ekranizacija njegovog romana o Nikoli Tesli i kako se zaljubio u knjigu.
Da li ste se privikli na život u Beogradu, stižete li da pišete s obzirom na funkciju upravnika NBS koju obavljate?
- Navikao sam se i na Beograd i na svoj posao. A pisanje, to je kao da trčite ili vežbate, ako čovek nije navikao da vežba, onda mu je vrlo teško i teško se navikava. Ako mu to postane deo života, onda postane znatno lakše. Pišem svakog dana, kad se probudim, pa onda kad se vratim s posla. Nije to onoliko koliko bi bilo da nemam ovu funkciju, ali je svakodnevno i onda se sakupi.
Zajedno sa izdavačkom kućom "Laguna" krenuli ste u projekat "Biblioteka van biblioteke". Kako ste birali suvenire za ovu akciju?
- Ovi predmeti predstavljaju najstariju kulturnu ustanovu u Srbiji, koja je stara onoliko koliko i Srbija. Sve dobre i loše trenutke biblioteka je prolazila zajedno sa svojom zemljom. Sada će svaka knjižara postati galerija i muzej, jer će tamo biti izložene slike i skulpture.
Predložili ste da se smanji porez za ljude koji ulažu u kulturu?
- Poslovni ljudi u Americi ne plaćaju porez kad ulažu u kulturu. To je odlično rešenje i za nas. Zašto ne biste imali tu spregu između privatnog i javnog koja je najprirodnija sprega - da se omogući ljudima da pomažu kulturu a da budu oslobođeni poreza.
Roditelji su vam bili bibliotekari. Da li je to imalo uticaja na vašu ljubav prema knjigama i pisanju, na to šta ćete postati?
- Sigurno da jeste, ali ne na svesnom nivou. Kad je čovek okružen nečim, kad vam roditelji nešto rade, jednostavno to postane normalno, postane onaj normalni svet, život koji se očekuje. Tako je meni to bilo normalno, rastao sam s knjigama. Majka je bila okružena knjigama dok sam bio u stomaku, tako da je i pre rođenja bila ta povezanost.
Godinama ste radili u SAD. Ima li razlike u životu i radu u Srbiji i Americi?
- Ljudi malo zamišljaju stvari onakim kakve nisu. Što se tiče biblioteka, to je važno, ona je kroz čitavu istoriju Amerike bila strašno važna institucija, gotovo centralna. I uvek su govorili Endru Karnegi i drugi da je put da popravite svoj život biblioteka. Šta je najgore sada? Biblioteka gubi na značaju, meni se čini. Ona je tamo bila jedno čarobno mesto, zato što si mogao da uzmeš i ploče i filmove, tako da je bila popularna i važno mesto mejnstrim kulture. Uloga knjige u Americi i svuda u svetu se gubi, a što se tiče samog načina života, najpošteniji odgovor je - život je onakav kakvim ga sami sebi organizujete, gde god da ste.
Da li će doći do ekranizacije vašeg dela "Tesla, portret među maskama" i da li se zna ko će je raditi?
- Hoće. To je nešto što se definiše upravo dok pričamo i malo mi je rano da odgovorim, ali će se raditi.
Da li će Sajam knjiga biti održan?
- Poznajem neke ljude koji o tome odlučuju i meni se čini da ni oni ne znaju. Ja im postavim to pitanje neformalno i postoji velika neizvesnost, moglo bi da krene i na jednu i na drugu stranu.
Kako podstaći građane Srbije da više čitaju i posećuju biblioteke?
- Neprestano o tome razmišljam, ne samo otkako sam postao upravnik Narodne biblioteke, u jednom trenutku sam shvatio da je to i moja odgovornost, pre sam mislio da je nečija druga. Treba se obraćati, naročito mladim ljudima. Čovek koji ne čita i čovek koji je glup, to uopšte nisu iste stvari, čovek može biti inteligentan ali ne čita, treba ga zainteresovati i treba naći neke argumente koji nisu dosadni, koji nisu predvidljivi. Treba reći mladom čoveku da se tu radi zaista o njemu, knjiga je mesto mašte, a čovek je mašta. Bez mašte čovek je stvar. Šta je život bez smisla? Smisao morate da pridate svom životu, ne može to niko za vas da uradi, a najbolji prijatelj u pronalaženju smisla je knjiga.
Da li imate neku poruku za kraj našim čitaocima?
- Voleo bih da pročitaju, ako su prezauzeti, kratke priče. Najbolja forma je kratka priča. Da nađu Čehovljeve kratke priče ili neku antologiju kratkih priča, one su na tri ili četiri strane, a niko ne može reći da nema toliko vremena. Pročitati, dodati nešto svome znanju svaki dan, to vas polako menja i to je dobar put.
(Kurir.rs/Jovan Mladenović)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
