Najveća čast za filmskog umetnika ne vredi puno. To je zbog propisa da Oskare dodeljene posle 1950. godine ne mogu da prodaju ni oni koji su primili prestižnu nagradu, ni njihovi naslednici, a da prethodno ne ponude statuu američkoj Akademiji za film za jedan (1!) dolar.
Trofeji koji su podeljeni pre 1950. su zato na ceni, mnogo više nego što stvarno „teže“, a to je 400 dolara.
Mađioničar Dejvid Koperfild, na primer, ostvario je veliki profit kada je 2003. platio 232.000 dolara za Oskara koji je osvojio Majkl Kertis, režiser kultne Kazablanke 1940-ih, a zatim ga 10 godina kasnije prodao na aukciji za više od dva miliona dolara!
Režiser Stiven Spilberg otkupljuje stare Oskare, a zatim ih vraća na Akademiju kao svoj način „čuvanja filmske istorije“. Uložio je 578.000 dolara na aukciju 2001. da kupi statuu Bet Dejvis koju je dobila kao najbolja glumica za romantičnu dramu Džezabel iz 1938. godine, a zatim je sledeće godine kupio Oskara koji je ova fenomenalna glumica zaradila za Opasnu u1935.
Režiser je odbio da primi jedan dolar i kada je Akademiji predao statuu koju je Frenk Kapra dobio za film Dogodilo se jedne noći.
Jedan od najvećih iznosa ikada plaćenih za Oskara bio je 1,5 miliona dolara. Majkl Džekson je hteo u svojoj kolekciji da ima statuu dodeljenu Dejvidu O. Selzniku, producentu filma Prohujalo sa vihorom, koju je dobio 1939. Nakon Džeksonove smrti, 2016. je pretraženonjegovo imanje, ali je ovaj „suvenir“ prethodno nestao.
Sutra će, inače, desetine srećnika iz šoubiznisa ući u ekskluzivni klub dobitnika Oskara. Američka filmska akademija je do sada, od prve ceremonije dodele Oskara 1929. godine, podelila više od 3.000 najcenjenijih statua.
Što se tiče dodela Oskara posle 1950. godine, Forbs je procenio da je oko 75 statua prodato na crnom tržištu.
Kurir.rs/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
