Pojedinci pamte do detalja knjige koje su pročitali ili odgledane filmove, neki se sećaju najbitnijeg, ali mnogi od nas suočavaju se sa jednom zastrašujućom vrstom zaboravljanja: sećamo se korica knjige, špice filma, ponekog lika ili događaja, situacije u kojoj smo čitali, odnosno gledali to delo… ali ne i samog sadržaja.
Da li je u pitanju manjak pažnje, prezasićenost informacijama, ili je sasvim normalno da čovek zapamti tek delić od onoga što je pročitao ili gledao?
Otkriveno je da tzv. "krivulja zaboravljanja" beleži najveći uspon u prva 24 sata pošto nešto pročitamo. Bez obnavljanja, većina pročitanog ispari već posle prvog dana, a ostalo se gubi malo po malo narednih dana, ostavljajući nam samo deliće onoga što smo učili.
Ovo je način na koji pamćenje oduvek funkcioniše, ali Džared Horvat, naučni saradnik na Univerzitetu u Melburnu, smatra da je način konzumacije informacija i zabave promenio vrstu memorije koja je danas na ceni, a to svakako nije ona u kojoj zadržavate u mozgu radnju filma koji ste gledali pre šest meseci.
Internet je snizio našu kulturu pamćenja
U eri interneta, sposobnost prisećanja postala je manje bitna od sposobnosti prepoznavanja. Posledica velike dostupnosti je slabo zadržavanje u sećanju onoga što je konzumirano: zašto bismo pamtili scenu nekog filma ili serije i citat iz neke knjige, kada možemo lako da se podsetimo?! Preko muktimedijalnih sadržaja internet je praktično još više snizio našu kulturu pamćenja.
Opšte ludilo!
Opsesivni gledaoci TV serija brže zaboravljaju sadržaj od onih koji se drže jedne epizode nedeljno. Slično se dešava i opsesivnim čitaocima, koji svakodnevno komzumiraju tekstove, uglavnom na internetu, prosto zato da bi došli do nove informacije, kakva god da jeste. Male su šanse da ta ista informacija postane znanje, osim ako se ne "primi".
Pre više od deset godina je utvrđeno da se prosečni čovek dnevno sretne sa 100.000 reči, odnosno 34 gigabajta informacija. To, naravno, ne znači da u toku dana pročita knjigu od 250 strana, već da mu toliko reči prođe "kroz oči i uši" raznim kanalima, uključujući TV, radio, internet, sms, video igre… Ko zna koliko je to danas!
Istraživanja pokazuju da, ako želite da zapamtite ono što čitate ili gledate, morate da mu se vraćate. Sećanje jača što više radimo na prisećanju, tvrdi Horvat. Ako čitate knjigu u dahu, recimo u avionu dok letite na omiljenu lokaciju ili da obavite radni zadatak, vi sve vreme držite priču u svojoj radnoj memoriji i nikada joj ne pristupate iznova.
Lažni osećaj lakoće
Asistent na katedri za psihologiju Univerziteta Atabaska u Kanadi Farija Sana objašnjava da, dok čitamo, često imamo lažni "osećaj lakoće". Informacije teku ka nama, razumemo ih i čini se da se glatko slažu u knjigu koju ćemo smestiti na police svog mozga. Ipak, sve to se ne 'prima' ukoliko ne uložite napor, ne koncentrišete se i ne upotrebite određene strategije koje će vam pomoći da se setite.
Ljudi koriste takve mehanizme kada uče ili čitaju nešto za posao, ali je malo verovatno da će hvatati beleške dok uživaju u nečemu što treba da ih opusti i zabavi.
-Možete da gledate i slušate, a da ipak ne vidite i ne čujete. To nam se najčešće i dešava - kaže Sana.
Ovo može da pomogne
Knjige, serije, filmovi i pesme nisu jednostavni fajlovi koje možemo da primimo u svoj um i sačuvamo zauvek. Ali, ipak nisu sve informacije, posebno one za koje mislimo da smo ih zaboravili za sva vremena, izgubljene. Neke su možda samo skrivene, trenutno nedostupne, sve dok ih prava asocijacija ne vrati u naše sećanje.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
