Noć veštica jedan je od najpopularnijih praznika u zapadnom svetu, a tokom vekova se radikalno menjao. Praznik je nastao iz keltskog paganskog obicaja u vreme žetve - "Samahain", a bio je posvećen istoimenom božanstvu. Kelti koji su živeli na prostorima današnje Irske slavili su novu godinu 1. novembra. Treba imati u vidu da keltski pagani nisu imali konkretan kalendar pa su kraj setve smatrali simboličnim i faktičkim krajem godine.
Noć pred novu godinu slavili su "Samahin". Verovalo se da se duhovi mrtvih tada vraćaju na zemlju gde prave nevolje i uništavaju useve. Kako bi se zli duhovi oterali, na sebe su navlačili strašne kostime životinja, a to je običaj koji je pretrajao do današnjih dana. Potreba da se strah prevaziđe je nešto što je oduvek čučalo u svesti čoveka, a obesmišljavanje istog je bio jedini put. 
Paganski običaj je pretrajao i dugo nakon što su stari Kelti prestali da budu relevantna frakcija na evropskom tlu. U germanskom folkloru i danas možemo da vidimo tragove starog "Samahin-a". Kako je hrišćanstvo preko Rimskog carstva osvajalo sever, tako su i ovi običaji okarakterisani kao nešto nepoželjno i zlo. U delima velikih nemačkih književnika, prvenstveno romantičara koji su pisali prozu možemo da uočimo nešto od ovog vilinskog sveta magije, a setićemo se i epizode u Geteovom Faustu gde je opisana takozvana "Valpurgina noć".
Hrišćanstvo se međutim nije borilo sa svim paganskim običajima. Postoji nekoliko primera upečatljivih primera: Julijanski kalendar koji pravoslavna crkva i dan danas koristi je delo Julija Cezara, paganina, ali se za to vreme pokazao pogodnim. Da bi se hrišćanstvo lakše proširo na sever (pa i Balkan) u sebe je moralo da implementira mnoge paganske običaje, poput naših slava, pa čak i pojedinih svetaca koji su se pokazali kao idealni način da se slave oni koji šire "reč Božju", dok je noć veštica okužena kao slavljenje satanskog principa, iako izvorno ona to nije bila (i slovenske "Dodole" su okarakterisane kao đavolski običaj).
Noć veštica bi najverovatnije i potpuno ostala u bajkovitom zapećku da irski (potomci starih Kelta) imigranti nisu ovaj praznik preneli u Ameriku u 19. veku. Oni su praznik nazvali "Halloween" koji je kod nas pogrešno preveden kao "noć veštica". Postavlja se pitanje zašto su se izrazito religiozni Irci odlučili na ovakvo slavlje, ali odgovor je bio jednostavan - "još jedan povod da se popije".
Danas je ovaj praznik postao obična zabava za decu i povod za tinejdžerske žurke. Što se tiče današnjeg odnosa hrišćanskog učenja prema ovom prazniku mišljenja su podeljena. Zvanično, moderna pravoslavna, katolička i protestantska crkva ne sankcionišu noć veštica, ali je i ne podržavaju, ali ima onih radikalnih koji smatraju da ovo praznovanje treba ukinuti, doduše isti ljudi i danas govore kako i "Hari Poter" serijal propagira satanizam.
