Ipak, rešila sam da živim"Ćutala je osam godina. Ćutala je svima, a i danas ne govori o tome. Veruje da će mnoge iznenaditi ovom pričom, za koju želi da bude opomena i nauk, da svaka žena sebe samu prati, osluškuje, ne veruje slepo i bez pogovora.
Ovo je priča Milene Mićić-Glavonjić o tome kako je kao trudnica otišla kod lekara koji je lečio od endometrioze, a zapravo je bila na korak da dobije rak.
Bilo koji tržni centar u Beogradu posle 17 časova nije idealno mesto za izlazak, ali Milena i ja smo morale tamo da “ukrstimo” puteve. Žurila je s posla na izložbu, kući kod dece i muža, a želele smo da se nađemo i porazgovaramo. Jer, ona je smogla snage da prvi put ispriča kako je izgubila poverenje, kako je istrajala, pobedila. O tome kako je i danas Natalijina i Radoševa majka, Goranova supruga, ćerka i prijateljica mnogima.
Jedna dijagnoza, a mnoga mišljenja Milena (44) je bila iskusna majka. U braku sa Goranom (48) dobila je Nataliju (11), a dve i po godine kasnije i Radoša (8). Sve trudnoće su bile uredne, pratila ih je, lekari nisu imali zamerke iako su je tretirali kao stariju prvorotku. Jer je već “gazila” četvrtu deceniju kada je rodila naslednicu. Sreći nije bilo kraja.
"Osećala sam se odlično, život je imao određeni tok i smisao. Posle drugog deteta, nismo planirali, ali smo priželjkivali još jednu bebu. Radoša sam dojila i nisam se skroz ni povratila, Natalija je bila starija sestra, ali svakako nedovoljno velika da mogu da računam na njenu samostalnost. Išla sam kod lekara osam meseci posle porođaja, na redno javljanje ambulantnom ginekologu. Svi nalazi bili su u redu. Zatim sam dva meseca posle toga išla i u Narodni front. Tamo mi je ginekolog konstatovao endometriozu. Tu je počela moja lična agonija, pakao i borba. Preporučio je eksplorativnu kiretažu, što je urađeno nekoliko dana potom”, priča Milena.
I tu već nije mogla da obuzda suze. Navirale su dok je pričala kako su se događaji nizali. Nije ni sama mogla da veruje da će je razgovor o nečemu davno preživljenom, potisnutom tako potresti.
"Znate, moja majka nije znala šta mi se dešava. Dok sam bila u bolnici našli smo ženu da čuva decu. A njima sam preko telefona govorila da sam u školi, da sam na času. Izmislila sam da sam morala da se vratim na posao, da sam počela da predajem u jednoj novosadskoj školi. Tako sam svoju decu poštedela. Muž je već dovoljno bio u haosu, nije znao šta se dešava”, kaže. A kaže i da njoj nije bilo posebno teško, nego je obuzeo strah od onoga što je moglo da je zadesi. Strah od činjenice da je mogla “glava da joj strada”.
Moj "put" u Novi Sad Dane na “službenom putu” provela je razmišljajući. Tada je saznala da nije bila u pitanju endometrioza nego trudnoća. Lekari su je savetovali da “ostavi plod”, ali ih nije poslušala.
“Posle eksplorativne kiretaže čudo je da je plod ostao. Rekli su mi da je bio u rogu materice. Imala sam dvoje dece zdrave kod kuće. Nisam smela da rizikujem”, Milena objašnjava sebi, priča, a već se guši.
Kaže da je tada dobila i prve naznake da nešto “više od običnog nije u redu”. Promenila je kliniku, razočarana i tužna. Lekari su tokom kiretaže radili i histopatološke nalaze, a rezultat je pokazao predkancerogeno stanje.
Dijagnoza je postojala na papiru, znala je da su to promene koje je mogu uvestu u najopasniju bolest. “To ne mora odmah da se pretvori i u kancer, ali sam bila svesna da moja deca mogu da ostanu bez majke. To mi je bilo najstrašnije”.
Svi su na dalje brzo reagovali. Urađena je operacija, maligne ćelije su na sreću na vreme uklonjene. Od tada je ona zdrava žena. Redovno se kontroliše, proverava, prati. I sebe i sve najmilije.
“Majci sam tek nedavno rekla, ali ne na ovakav način, nego da bi ona mogla da prihvati. Za moju sudbinu su znali samo naši kumovi i jedan prijateljica sa posla. Svu snagu sam crpela jer sam znala da moram da živim”, kaže Milena.
Rak grlića materice
Rak grlića materice nastaje na donjem delu materice, koji je okrenut prema vagini. Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju.
