Više puta na dan terate sebe da gledate iza vrata svoje spavaće sobe, ispod kreveta? Ne plašite se da je tamo neko, već jednostavno morate? Ako ste nešto zaboravili, ne vraćate se na mesto sa kojeg ste pošli? Naređujete sebi da tačno tri puta pogledate u ringlu kako bi sa sigurnošću utvrdili da je isključena.
Svakog dana prolazite pored jedne zgrade i zabranjujete sebi da pogledate u nju? Idete ulicom pogleda uprtog u daljinu samo da je ne biste videli? Godinama ne nosite predivan prsten koji imate jer verujete da donosi nesreću?A sve to da biste izbegli da vam se nešto loše desi. Ne brinite, niste jedini...
Ako dosad niste znali, psihijatri to zovu opsesivno-kompluzivne pojave, odnosno prisilne misli i prisilne radnje.Dr Jovan Marić, psihijatar, kaže za Dr Kurir da su prisilne radnje često neprijatne, jer remete uobičajeno ponašanje, nepotrebno nam troše vreme i energiju i opterećuju nas u svakodnevnim aktivnostima.
- Opsesija je, prema stručnoj definiciji, misao, slika ili podsticaj koji je neželjen i koji se uvek iznova vraća na stereotipan ili identičan način. Naša svest ne može da ga isključi. Kompulzija je povratni neobuzdani impuls da se učini neka radnja ili serija radnji, pa su kompulzivne radnje i rituali zapravo ponašanje koje se stalno ponavlja.
Jednostavno rečeno, kompulzija je opsesija u akciji. Opsesija može biti i neka melodija koja nam se stalno vrti u glavi, ali problematično je ako je to neka moralno neprihvatljiva misao - kaže dr Marić i dodaje da su ove misli i radnje ekstremno prisutne i da obeležavaju ono što u psihijatriji zovemo opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), a što se ranije nazivalo prisilna neuroza.Ove navike često mogu biti i benigne kod opsesivno-kompulzivne ličnosti.
To je posebna struktura ličnosti koju karakterišu pedantnost, svesnost, vrednoća, tačnost, škrtost, sitničavost, rigidno pridržavanje socijalnih i moralnih načela.- To su osobe koje uglavnom žive veoma sistematično, bez ushićenja i spontanosti, i nesposobne su za velike radosti i uživanje u životu jer su ekscesivno odani radu, preciznosti, urednosti i odgovornosti. Zbog takvih osoba je i skrojena misao: "Povremeno treba biti prljav da ne bismo omrznuli čistoću" - objašnjava on.
Lečenje je teško
Dr Kurir je istraživao da li je teško lečenje opsesivno-kompluzivnih pojava.Kako kažu stručnjaci, potrebna je upornost u psihoterapiji i traganje za nesvesnim konfliktima unutar ličnosti. Fiksiranost na analnu fazu psihoseksualnog razvoja ličnosti "optužuje" se za nastanak osobina kao što su tačnost, urednost, čistoća i tvrdičluk, štedljivost, ali i njihove suprotnosti - kašnjenje, neurednost i rasipništvo.Izbegavajući da se suoči sa ekstremno neprijatnim misaonim sadržajima, osoba bira manje neprijatne ili prisilne radnje i, opterećena njima, nesvesno izbegava dramatično suočavanje sa onim što izbegava da reši u sebi.
