Najnovije vesti

AJNŠTAJN JE MILEVU PONIŽAVAO I UGNJETAVAO! Tretirao ju je kao SLUŠKINJU, a jedno joj je POTPUNO ZABRANIO
Foto: Profimedia

BILO JE DALEKO OD IDEALNOG

AJNŠTAJN JE MILEVU PONIŽAVAO I UGNJETAVAO! Tretirao ju je kao SLUŠKINJU, a jedno joj je POTPUNO ZABRANIO

Žena

Brak Alberta Ajnštajna i Mileve Marić uvek je izazivao pažnju, a njihov život je krio mnoge mračne detalje.

Školovanje u Zagrebu

Mileva Marić rođena je 1875. godine u dobrostojećoj srpskoj porodici u mestu Titel u Bačkoj, tada komandnom mestu Vojne granice Habsburške monarhije. Uvidevši da se sprema ukidanje Vojne granice, njen otac Miloš Marić napustio je vojničku i odabrao činovničku karijeru koja ga je 1892. godine dovela u Zagreb. Mileva je svoj izvanredni talent za matematiku i fiziku počela da iskazuje kao trinaestogodišnja devojčica, a njen otac želeo je da joj omogući školovanje.

No, restriktivno zakonodavstvo Austro-Ugarske monarhije prema školovanju devojaka u gimnazijama i na fakultetima zadalo je muke Marićevima. Ipak, uspeli su da je upiše kao privatnu učenicu u Veliku gimnaziju (danas Gornjogradska gimnazija). Iduće školske godine dozvoljeno joj je da javno sluša i predavanja iz fizike, a oslobođena je i plaćanja školarine. Ipak, u Zagrebu nije maturirala jer je njen otac želeo da Mileva studira u Švajcarskoj pa joj je omogućio da četvrti razred srednje škole završi u Cirihu.

foto: Profimedia

Kako je upoznala Alberta

Mileva Marić u leto 1896. godine upisala je Medicinski fakultet u Cirihu, ali se u jesen prebacila na studije matematike i fizike na Švajcarskom federalnom tehnološkom institutu (ETH). Bila je tek peta žena koju je primio ETH. Jedan od kolega tada 21-godišnje Mileve bio je Albert Ajnštajn, 17-godišnjak iz nemačkog grada Ulma. Dvoje mladih se zbližilo već prvih meseci studija, a ljubav se razvila u proleće 1897. godine. Zaljubljeni Albert želeo je da se 1900. oženi Milevom, ali je odustao zbog protivljenja majke Pauline.

No, ljubav između Mileve i Alberta se nastavila. Kao plod te strastvene ljubavne veze u januaru 1902. godine na svet je negde u okolini Novog Sada došla devojčica Lizerl koju je Mileva odmah dala na usvajanje. Devojčici se nakon dve godine izgubio svaki trag. Da su Mileva i Albert imali vanbračnu ćerku, saznalo se tek kada su 1992. objavljena njihova ljubavna pisma. Prema nekim teorijama, Lizerl se razbolela od šarlaha i umrla, ali nikad nije nađena njena umrlica. Postoji i priča da su devojčicu usvojili Milevini prijatelji Helena i Milivoje Savić iz Beograda.

Čudesna 1905. godina

Mileva je u međuvremenu diplomirala, a Albert i diplomirao i doktorirao te dobio posao u Saveznom birou za patente u Bernu gde su se preselili. Uprkos protivljenju Ajnštajnove majke, Albert i Mileva su se venčali 1903. godine i dobili dva sina, Hansa Alberta (1904), koga su zvali Adu, i Eduarda (1910), koga su zvali Tete. “Čudesne” 1905. godine Ajnštajn je objavio tri velika rada: specijalnu teoriju relativiteta, objašnjenje Braunovog kretanja i objašnjenje fotoelektričnog efekta.

- Dok je Ajnštajn radio u patentnom birou, u svoje slobodno vreme napisao je četiri od pet radova koji su transformisali fiziku. Mileva mu je pomagala proveravajući matematiku u njegovim radovima. Istinski mu je pomagala, ali ideje su bile Ajnštajnove - utvrdio je Valter Ajzekson, autor knjige "Einstein: The Life of a Genius". Poznati američki novinar i publicista Denis Overbaj, pak, u svojoj knjizi "Einstein in Love" tvrdi da je Mileva Marić bila talentovanija matematičarka od svog slavnog supruga, ali svoj talenat nikada nije realizovala, jer se posvetila porodici.

Turbulentni brak Mileve i Alberta

Ajnštajn je s Milevom i sinovima boravio u Novom Sadu 1905, 1907. i 1913. godine. U Muzeju grada Novog Sada čuvaju se predmeti koji su pripadali ili su vezani za Ajnštajnove, poput Milevinog fotoaparata iz 1914. i Albertove lule iz 1905. godine koju je poklonio tadašnjem svekru Milošu Mariću. Za Ajnštajnov rad se pročulo u Evropi pa je 1911. godine postao profesor na Univerzitetu u Pragu, a 1914. godine u Berlinu. No, krize u njegovu turbulentnom braku s Milevom tada su samo eskalirale.

- Mileva ga je 1915. godine ostavila u Berlinu pa se vratila u Cirih sa sinovima. Ajnštajn je tada patio od jakih bolova u stomaku koje je dodatno pogoršala nestašica hrane u Prvom svetskom ratu - ustvrdio je Ajzekson. Brak Ajnštajnovih bio je ozbiljno narušen Albertovim ljubavnim aferama. Ipak, Albertova veza sa sestričnom Elsom Lovental, koja je otpočela još 1912. godine dok je Elsa bila udata, presudila je braku s Milevom. Ajnštajnovi su se rastali 1919. godine, a Mileva i sinovi teško su podneli rastavu.

- Ajnštajn je Milevi ponudio nagodbu. Ako pristane na rastavu, on će njoj dati novac od Nobelove nagrade za koju je očekivao da će je jednog dana dobiti - zapisao je Ajsekson. Kada je 1921. godine Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu iz fizike za svoj rad u kojem je objasnio fotoelektrični efekat, ispunio je svoje obećanje.

foto: Profimedia

Napuštena i usamljena

Mileva je novcem od Nobelove nagrade u Cirihu kupila kuću s tri stana i nastavila brigu o njihovim sinovima. Hans Albert je postao inženjer, oženio se i imao dva sina dok je Eduard tokom studija medicine oboleo od šizofrenije.

Kada je 1933. počeo progon Jevreja u Nemačkoj, Ajnštajn je emigrirao u SAD.

"Ovo malo dohotka što mi ovde imamo, to je mojoj deci njihov otac dao. Momentalno su se naše okolnosti pogoršale pošto je Albert svoj imetak u Nemačkoj izgubio otkad je Hitler došao na vlast...”, pisala je 1935. godine iz Ciriha Mileva svojim kumovima Sidoniji i Đoki Gajinu u Novi Sad. Stariji sin Hans Albert završio je studije građevine na ETH, gde su se njegovi roditelji upoznali i zaljubili, a zatim 1938. godine otišao u Ameriku gde je postao profesor na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Mileva je ostala u Cirihu s bolesnim Eduardom, izdržavajući se časovima matematike i klavira.

Često se dopisivala s kumovima Gajin koji su joj povremeno slali novac prikupljen od stanarine s njenog i bratovog imanja jer se njen brat Miloš nikad nije vratio nakon Prvog svetskog rata. Poslednji put boravila je u Novom Sadu 1938. godine, bezuspešno pokušavajući da sredi porodičnu ostavštinu. Umrla je 1948. godine, a Eduard je nakon toga ostatak života proveo u psihijatrijskoj klinici van Ciriha.

Zaljubljeni Ajnštajn

"Kada nisam s tobom, osećam se kao da nisam potpun. Kada sedim, želim da hodam; kada hodam, jedva čekam da se vratim kući; kada se zabavljam, želim da učim; kada učim, ne mogu da sedim na miru i koncentrišem se; i kada idem da spavam, nisam zadovoljan time kako sam proveo dan", tako je zaljubljeni Ajnštajn pisao Milevi 1900. godine.

Sačuvana su 43 pisma koja su Mileva i Albert međusobno razmenili, a objavljena su u knjigama "Albert Einstein/Mileva Maric: The Love Letters" i "The Collected Papers of Albert Einstein".

Najnoviji detalji

Skoro je u pismima otkriveno kako je Albert Milevu tretirao sa nipodaštavanjem i neprestano je ponižavao kada je ljubav prošla. Dozvoljavao joj je da mu se obrati samo ako joj on dozvoli i tretirao ju je kao sluškinju koju je smatrao dužnom da čisti i brine o deci. Tražio joj je da se odrekne prisnih odnosa sa njim i da budu bliski samo ako to društvo nalaže. Sve se ovo dešavalo kada se Ajnštajn afirmisao kao naučnik, a tada je počeo da provodi vreme sa mlađim i atraktivnijim ženama.

foto: Profimedia

Kurir.rs/Jutarnji.hr/Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...