Jedan od milion srećan je kao ja, opisao je Lav Tolstoj svoju ljubav prema Sofiji Bers. Kada su se venčali, bila je gotovo upola mlađa od njega i rodila mu je trinaestoro dece, od kojih je osmoro preživelo detinjstvo. Možda to na kraju i nije bila najsrećnija zajednica, ali je potrajala 47 godina.
Tolstojev stav prema porodici uvek je bio zanimljiva tema za istraživače, ali je od svih priča najdirljivija ona koja se tiče njegovog odnosa sa ćerkom Marijom - Mašom, petim detetom čije je rođenje umalo koštalo Sofiju Tolstoj života.
Godinama kasnije, njen brat Ilja će se sećati: "Maša je najviše od svih u porodici podsećala na oca… sa istaknutim jagodicama i svetlim plavim očima. Nežna i skromna, ostavljala je utisak povučene osobe. Duboko u duši je osećala očevu izolovanost i, odbacujući društvo svojih prijatelja, prešla je tiho, ali odlučno, na njegovu stranu".
Od malena je oca sledila kao senka. Kada je odrasla, prepisivala je njegove rukopise i vodila mu prepisku. Nobelovac Ivan Bunjin u "Tolstojevom oslobađanju: Priči o dva pisca" kaže da se jedino Maša usuđivala da poljubi oca i pomiluje ga po glavi ili ruci.
"Od sve moje dece, Maša mi je duhom najbliža", pisao je Tolstoj prijatelju 1889. "Osećam veliku nežnost samo prema njoj. Svojim delima iskupljuje ostale."
Sledeći očeve ideje, Maša je postala vegeterijanka i odrekla se nasledstva, smatrajući da je sramota da živi raskošno dok ima onih koji su uskraćeni. Majka Sofija je bila očajna: "Zna sve grozote koje se dešavaju u selu i donosi tu prljavštinu kući… Ta je ćerka, koju mi je Bog poslao, kletva. Nikada mi nije donela ništa sem brige, žalosti i nesreće. Ona je stranac u porodici."
SUROVA ISKRENOST OCA
"Slaba je i bolešljiva. Telo belo kao mleko, kovrdžava bela kosa i krupne, plave čudne oči – čudne zbog dubokog, ozbiljnog izraza. Veoma inteligentna i ružna. Biće uvek zagonetka. Patiće, tražiće i neće nalaziti ništa, uvek će težiti onome što je najteže dostižno", napisao je Tolstoj o dvogodišnjoj ćerki u pismu tetki Aleksandri Andrejevnoj.
U knjizi "Lav u senci Lava" pisac i novinar Pavel Basinski piše da su seljaci u Jasnoj Poljani obožavali Mašu. Iako je bila obrazovana i govorila nekoliko jezika, nije se libila da zasuče rukave i pomogne na imanju. Skupljala je seno, muzla krave, popravljala kuće, učila seljačku decu da čitaju i pišu, lečila žene i pomagala im pri porođaju. Učestvovala je u amaterskim predstavama i volela da peva i igra.
Iako je svoj društveni život svela na Jasnu Poljanu i služenje ocu, Maša je našla vremena i za ljubav. Zavolela je očevog sledbenika Pavela Birjukova. Sofija Bers se više od muža nije slagala sa tim da se Maša uda za Birjukova, kaže Bunjin, dok joj je Tolstoj ponavljao da je brak "pad" za ljude koji žele da vode hrišćanski život.
Birjukov je odbijen, a sledeća ljubav omiljene kćeri bio je Petja Rajevski, sin Tolstojevog prijatelja Ivana Rajevskog. Ni on nije bio po volji ocu. "Zar je čitav svet za tebe sveden na tu jednu osobu?" pisao je Tolstoj Maši. "Gledano sa strane, vidim da ta osoba zaklanja svet oko tebe i što pre bude otišao, svetlije i bolje stvari će ti se dešavati."
Treći udvarač bio je siromašni učitelj muzike Nikolaj Zander, ali je i njega Tolstoj odbio. Ipak, Maša se ovog puta oduprla očevoj volji i viđala se s Zanderom u tajnosti, u šta otac nije mogao da veruje.
Veza se prekinula kada se Maša zaljubila u rođaka Nikolaja Obolenskog, unuka Tolstojeve sestre Marije. Bunjin ga opisuje kao lepog, lenjog i neodgovornog čoveka sa praznim džepovima i poliranim noktima. Maša je posle udaje ipak uzela ono nasledstvo koga se ranije odrekla.
"Zamenićeš mir i nezavisnost najvećim i najtežim patnjama. Pogađaš da tvoja odluka da se udaš predstavlja za mene neuspeh. Ipak, drago mi je da verujem kako će ti biti lakše da živiš kada odbaciš svoje ideale ili, pre, da ih pomešaš sa nižim aspiracijama, a pri tome mislim na to da imaš decu", pisao joj je Tolstoj.
Maša i Nikolaj su se venčali i živeli na njegovom imanju Pirogovo, ali su provodili pola godine u Jasnoj Poljani. Bio bi to srećan brak da Maša nije često poboljevala i rađala mrtvorođenčad. Sofija Tolstoj je smatrala da je uzrok vegeterijanstvo, a Mašina svekrva da je mlada žena narušila zdravlje teškim radom u poljima. Bilo kako bilo, Maša nije uspevala da rodi zdravu bebu. Novembra 1906. godine umrla je od pneumonije na očevim rukama. Imala je 35 godina.
"Čudno je da je iščezla sa isto tako malo buke kao što je prolazila i kroz život. Očito je to breme onih sa čistim srcem", napisaće brat Lav u svojim sećanjima.
Njen je kovčeg pronet kroz selo do crkve. Seljanke su plakale, a seljaci izlazili iz kuća i davali svešteniku novac da se pomoli za njihovu miljenicu. Lav Tolstoj ispratio je ćerku do kraja sela, ali nije išao do groblja. Lav mlađi piše kako ga je gledao dok se udaljava kratkim, brzim staračkim korakom, a da se nijednom nije okrenuo.
Kurir.rs /Lena/ Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
