Nauka o strategiji je posve slična matematici te otuda ne čudi što su neki od najgenijalnijih stratega u istoriji bili izuzetni matematičari, poput lucidnog Bonaparte, koji je upravo zbog svog realnog egzaktno-naučničkog uma bio primljen u Francusku akademiju. Zaista, u strategiji su baš kao i u geometriji najvažnije tačke i njihov međusobni odnos.
U svetu u kojem živimo postoje trenutno četiri važne strateške tačke sa pripadajućim skupovima. Prva i najvažnija je Indopacifik, s posebnim naglaskom na Jugoistočnu i Istočnu Aziju, odnosno područje od Tajvana do Korejskog poluostrva i Japanskih ostrva, jer se u ovoj strateškoj tački susreću dve dominantne sile našeg vremena - Amerika i Kina. Druga po važnosti strateška tačka je Bliski istok, sa posebnim naglaskom na Suecki kanal i pripadajuće tesnace, uključujući i izlaz iz Persijskog zaliva. Treća po važnosti strateška tačka su Evropa i Evroazija, odnosno „evropsko poluostrvo“ i tačka njegovog spajanja sa Azijom, što je nekada bila najvažnija strateška tačka sveta, ali više nije, jer se od tada promenila konfiguracija svetskih strateških odnosa. I, konačno, četvrta strateška tačka su zapravo sve ostale, od Afrike do Južne Amerike, koje nije da prekaljeni stratezi ne uključuju u svoje računice, ali dobro znaju da sve što se dešava tu teško može da ima globalne posledice. Što se ne bi moglo reći za prethodne tri tačke, koje navedenim redosledom mogu, ne daj bože, da zatalasaju svet.
Sukobi i krize uvek idu od manje važnih tačaka ka važnijim, tako da smo imali decenijama unazad razne udare i kontraudare po Africi, zatim je đavo došao i u Evropu, najpre s „našim“ nesrećnim balkanskim ratovima devedesetih, pa zatim i sada u Ukrajini, da bi sada (ponovo) došao i na Bliski istok u obnovljenom konfliktu između Palestinaca i Izraelaca, koji je zapravo uvek tinjao i pomalo praštao, ali nikad ovako u prethodnih pola veka.
Toliko o horizontali nauke o strategiji. Što se tiče njene vertikale, tu se ne radi o tačkama, već o različitim dimenzijama, koje kao u nekoj video-igrici napreduju nakon izvesnih prelomnih događaja nakon kojih nema nazad, već se mora preći u viši nivo „igrice“.
Ovo se lepo može objasniti na primeru aktuelnog konflikta na Bliskom istoku, kao „srebrnoj“ tački svetskih strateških odnosa. Čak i da se aktuelni konflikt između Izraelaca i Palestinaca proširi potpuno na Gazu, pa i na tzv. Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim, pa čak i na Severni Izrael i (ne daj bože) Liban i Siriju, to je još uvek jedna dimenzija u kojoj će sa svim Hamasima i Hezbolasima „samo“ biti reč o takozvanom proksi ratu između Izraela i Irana. Ova dimenzija je već sada ispunjena i samo je pitanje do koje mere će eskalirati i koje će od prethodno nabrojanih teritorija biti zahvaćene konfliktom.
No, potpuno druga dimenzija bila bi direktan sukob između Izraela i Irana, jer je reč o državama koje su „nezvanične“ nuklearne sile, a uz to imaju još i „nuklearne“ saveznike. No, ovaj scenario, makar zasad, nije verovatan, dok je onaj iz prethodne dimenzije izvestan do neke horizontalne tačke.
Sve u svemu, zasad izgleda da će ova „srebrna“ strateška tačka sveta zvana Bliski istok ostati i pored trenutnih drastičnih dešavanja na terenu u aktuelnoj (već viđenoj) dimenziji i da „igrica“ neće ići na sledeći nivo.
NE PROPUSTITE
