Tenzije između SAD i Rusije nisu bile nikad veće, nego što su to danas. Stiče se da je broj "jastrebova" mnogo veći, nego što je "golubova", koji se zalažu za početak preventivnog rata protiv Rusije. Zapaljive izjave se gomilaju iz sata u sat i njihov broj je mnogo veći nego onih što simirivaju tenziju. Izgleda da susret Putina i Bajdena i nije doprineo mnogo iako se javnosti predstavlja da se ratni bubnjevi stišavaju. Jedan od pobornika "jastrebova", koji je dolio ulje na vatru jeste i Jan Bžežinski, sin nekadašanjeg savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimi Kartera, arhitekte rata u Avganistanu, rusofoba Zbignjeva Bžžeinskog, koji se zauzimao dok je bio živ da Ukrajina postane deo NATO pakta i da se ta zemlja konačno odvoji od uticaja Rusije.
Dok s jedne strane jedni očekuju invaziju Rusije, a drugi napad Ukrajinca da Donjeck i Donbas, neki se utrkuju u zapaljivim izjavama. Takav je i Ijan Bžežinski ivši zamenik pomoćnika odbrane za Evropu i politiku NATO-a iz doba Džordža V. Buša i sin čuvenog američkog velikog geopolitičkog stratega Zbignjeva Bžežinskog, koji je predložio da se Rusija preventivno finansijski kazni zbog pripreme invazije na Ukrajinu.
„Slažem se da bi trebalo da postoje snažne sistemske sankcije koje su uvedene protiv Rusije. Ali trebalo bi da ih preciziramo danas. Danas alijansa (NATO) i predsednik Bajden govore uopšteno. Oni moraju tačno da preciziraju šta će da urade, bilo da je to zatvaranje pristupa kreditima, uklanjanje iz sistema SVIFT (bankovnog transfera), prekid kupovine ruske nafte i gasa, trgovinski embargo. To su stvari koje smo radili osamdesetih godina prošlog veka u sličnoj krizi“, rekao je Bžežinski, govoreći na nedavnom virtuelnom događaju čiji je domaćin bio Atlantski savet, neoliberalni think tank sa sedištem u Vašingtonu.
„Trebalo bi da sada preduzmemo neke preliminarne ekonomske korake da pokažemo kredibilitet tih pretnji, možda zaustavimo neka plaćanja za transfer nafte i gasa, možda za nekoliko dana isključimo Rusiju iz SVIFT-a. Ovo su koraci koji bi pokazali da su veće sankcije kojima pretimo stvarne“, dodao je Bžežinski.
Upozoravajući da bi neuspeh da se demonstrira američka posvećenost prozapadnoj vladi u Kijevu mogao potkopati „međunarodni poredak“ kojim dominiraju SAD, bivši zvaničnik je pozvao i na „neke ozbiljne vojne korake“. „NATO bi trebalo da premesti sredstva u jugoistočnu Poljsku i istočnu Rumuniju. Pomalo sam iznenađen što nismo mobilisali snage NATO-a za odgovor i premestili ih u region. Trebalo bi da povećamo transfere smrtonosnog oružja ukrajinskim oružanim snagama... Takođe bi trebalo da pojačamo naše angažovanje sa ukrajinskim oružanim snagama, možda u vežbama, izvesnom vazdušnom prisustvu u zapadnoj Ukrajini“, predložio je Bžežinski.
Bžežinski je naglasio da Zapad ima ekonomske i vojne kapacitete da osigura da sve navodne ruske težnje da napadne Ukrajinu dovedu do „razornih” posledica, i naglasio da je „ovo pitanje političke volje Zapada da ostvari diplomatske, ekonomske i politički kapacitet neophodan za odvraćanje ove agresije“. Marija Butina, politička aktivistkinja i preduzetnica osuđena kao „strani agent“ na američkom sudu 2018. godine, koja je sada poslanik u ruskom parlamentu, kritikovala je Bžežinskog zbog njegovih predloga, sugerišući da su njegovi komentari imali za cilj da uplaše ili zastraše Rusiju, i bili „ili provokacija ili glupost“.
Valerij Gerasimov, načelnik ruskog generalštaba, naglasio je da su SAD i njeni saveznici ti koji „zaoštravaju“ situaciju u istočnoj Ukrajini obezbeđujući napredno oružje Kijevu, pri čemu su ukrajinske snage počele da koriste ovo oružje u Donbasu. zona sukoba nakon nepoštovanja uslova mirovnog sporazuma iz Minska potpisanog 2015.
Kurir.rs/A.M./Sputnik International
NE PROPUSTITE
