Kada je na današnji dan pre godinu dana Džozef Bajden sa 78 godina postao 46. predsednik Amerike, izjavio je da njegov trijumf predstavlja pobedu cilja, a ne pobedu kandidata, a kao ciljeve je naveo pobedu protiv koronavirusa, otvaranje novih radnih mesta i povratak Amerike na mesto vodeće svetske sile. Ništa od obećanog nije učinio i Bajden je zasluženo, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, najnepopularnijih predsednik SAD posle prve godine mandata u Beloj kući.
Na početku i na kraju prve godine
Popularnost predsednika SAD
Džo Bajden 56% 42%
Donald Tramp 45% 35%
Barak Obama 68% 49%
Džordž Buš (mlađi) 59% 90%
* Bušu mlađem je popularnost skočila posle napada 11. septembra
Pre godinu dana njega je podržavalo 56 odsto Amerikanaca (dobio je preko 80 miliona glasova na izborima kao nijedan kandidat u istoriji), a danas je njegova podrška potonula na tek 42 odsto. Protiv Bajdenove politike izjašnjava se čak 52 odsto građana. Po tome je gori čak i od svog prethodnika Donalda Trampa. Kako prenosi BBC, čak se može jasno utvrditi i trenutak kada je Bajdenova popularnost krenula nizbrdo i kada je njegova zvezda prestala da sija. To je avgust prošle godine, kada je slavodobitno najavio povlačenje američkih trupa iz Avganistana. Od tada je za Bajdena sve krenulo nizbrdo.
Borba protiv korone
Bajden, koji tvrdi da u džepu nosi karticu s brojem Amerikanaca umrlih od koronavirusa, po dolasku na vlast je rekao da je rat protiv kovida 19 njegov glavni prioritet. Danas je oko 75 odsto Amerikanaca primilo jednu dozu, a potpuno je vakcinisano 63 odsto građana u SAD. Deca starija od pet godina mogu da se vakcinišu od novembra. Dato je 80 miliona buster doza, od prošle nedelje su dostupni besplatni brzi testovi. U julu je Bajden poručio da je Amerika slobodna od pandemije. Ipak, realnost je potpuno drugačija. Prošle nedelje SAD su imale više od milion zaraženih dnevno u proseku, dok je u bolnici preko 130.000 ljudi. Zaraženo je više od 68,7 miliona, dok je preminulo preko 877.000 ljudi i Amerika je ubedljivo najgora po tim parametrima u svetu.
Radna mesta i ekonomija
Tokom Bajdenove vlasti otvoreno je 6,4 miliona novih radnih mesta, ali je broj zaposlenih generalno i dalje niži nego pre izbijanja pandemije. Milioni Amerikanaca su dali otkaz, vraća se poverenje u tržište rada, ali se neke industrije i dalje suočavaju s manjkom radnika, čemu doprinosi i poremećaj u globalnom lancu snabdevanja. Veliki minus je rast inflacije na sedam odsto, i to je najveći nivo još od osamdesetih godina prošlog veka.
Reforma imigracione politike
Bajden je ispunio obećanje iz kampanje da će kada dođe na vlast, okončati razdvajanje imigrantskih porodica i zatvaranje dece, što je praktikovano tokom Trampove ere.
Nije sve tako sivo: Nekoliko uspešnih inicijativa
Bajden je imao i nekoliko uspešnih poteza, u koje spada i zakon o pomoći tokom pandemije vredan 1.900 milijardi dolara. Amerika se ponovo pridružila Pariskom klimatskom sporazumu, isporučila je 100 miliona doza vakcina za sto dana i ukinuta je zabrana transrodnim osobama da budu pripadnici armije. U novembru je uprkos protivljenju republikanaca progurao zakon o ulaganju 1.000 milijardi dolara u infrastrukturu. Ambiciozno je najavio i reformu izbornih zakona kojom bi bilo dozvoljeno da pravo glasa dobiju i oni koji nemaju državljanstvo SAD.
Takođe je okončao i politiku takozvane nulte tolerancije, zbog koje je na hiljade maloletnika završilo u popravnim domovima. Uprkos tome tokom 2021. u Ameriku je ušlo skoro dva miliona imigranata, uključujući i 165.000 maloletnika. Bajdenov plan da legalan status dobije 11 miliona migranata bez dokumenata stopirao je Kongres.
Spoljna politika
Već spomenuti fijasko s povlačenjem iz Avganistana spada u red najvećih propusta Bajdenove administracije. iako se on brani da je sporazum s talibanima postignut za vreme Donalda Trampa, on je taj koji rekao poslednju reč.
Veliki pad demokrata: Republikanci se sad pitaju
Jedan od negativnih efekata Bajdenove vladavine jeste i nagli pad popularnosti Demokratske stranke. Podrška Demokratskoj stranci je tokom poslednjih godinu dana opala sa 49 odsto na 42 odsto. Istovremeno, podrška Republikanskoj stranci je porasla za devet odsto, na 47 odsto. Republikanci su ovoliku podršku imali tek davne 1995.
Susret sa Vladimirom Putinom, kao i nekoliko telefonskih razgovora s predsednikom Rusije nisu doprineli smanjenju tenzija na istoku Evrope. Istovremeno, odnosi s Kinom u senci su trgovinskih sporova i opterećeni su situacijom oko Tajvana. U Aziji problem predstavlja i Kim Džong Il, lider Severne Koreje, koji je samo od početka 2022. izvršio četiri probe projektila srednjeg i kratkog dometa.
NE PROPUSTITE
