Više od 400 velikih američkih vojnih bespilotnih letelica srušilo se u velikim nesrećama širom sveta od 2001. godine, što je rekord, prema jednogodišnjoj istrazi Vašington posta, objavljenoj 2014. godine.
Od izbijanja ratova u Avganistanu i Iraku, vojni dronovi su se kvarili na bezbroj načina, padajući sa neba zbog mehaničkih kvarova, ljudske greške, lošeg vremena i drugih razloga, prema više od 50.000 stranica izveštaja o istrazi nesreća i drugih zapisa koj je Post prema Zakonu o slobodi informacija.
Komercijalni letovi dronom bi trebalo da postanu široko rasprostranjena stvarnost u Sjedinjenim Državama, počevši od sledeće godine, prema zakonu iz 2012. koji je usvojio Kongres. Predviđa se da će letovi dronovima agencija za sprovođenje zakona i vojske, koji se već dešavaju u ograničenoj meri, porasti.
Dokumenti do kojih je došao Post detaljno navode niz ranije neprijavljenih padova koji su uključivali daljinski kontrolisane letelice, dovodeći u pitanje uveravanja savezne Vlade da će dronovi moći bezbedno da lete iznad naseljenih mesta iu istom vazdušnom prostoru kao i putnički avioni.
Vojne bespilotne letelice udarale su u kuće, farme, piste, autoputeve, vodene puteve i, u jednom slučaju, transportni avion C-130 Herkules vazduhoplovnih snaga u vazduhu. Niko nije poginuo u nesreći dronom, ali dokumenti pokazuju da su mnoge katastrofe za dlaku sprečene, često za nekoliko stopa, ili nekoliko sekundi, ili čista sreća.
„Sve što sam video bili su šatori i plašio sam se da sam nekoga ubio“, rekao je major vazduhoplovstva Ričard Vejdžman istražiteljima posle nesreće u novembru 2008. godine, kada je izgubio kontrolu nad Predatorom koji je uleteo u američku bazu u Avganistanu. „Osećao sam se utrnulo i siguran sam da je nekoliko psovki izašlo iz mojih usta".
Istražitelji nisu mogli da utvrde konačan uzrok nesreće, ali su rekli da su vetar i agresivno okretanje pilota faktori. Vejdžman nije odgovorio na zahtev za komentar preko portparolke vazduhoplovstva.
Nekoliko vojnih bespilotnih letelica je jednostavno nestalo dok su bili na visinama i nikada više nisu viđeni. U septembru 2009. godine, naoružana bespilotna letelica Riper, sa rasponom krila od 66 stopa, letela je na slobodi širom Avganistana nakon što su njeni rukovaoci izgubili kontrolu nad avionom. Američki borbeni avioni su ga oborili dok se približavao Tadžikistanu.
Dokumenti opisuju mnoštvo skupih grešaka pilota na daljinsko upravljanje. Predator vredan 3,8 miliona dolara koji je nosio projektil Helfajer pao je u krater u blizini Kandahara u januaru 2010. jer pilot nije shvatio da je letelicu upravljao naopačke. Kasnije te godine, drugi naoružani Predator se srušio u blizini nakon što pilot nije primetio da je pritisnuo pogrešno crveno dugme na svom džojstiku, što je dovelo do okretanja letelice.
Dok je većina neispravnih letelica nestala u borbenim zonama, desetine su uništene u Sjedinjenim Državama tokom probnih i trenažnih letova koji su pošli po zlu.
U aprilu se vojni dron težak 170 kilograma srušio pored osnovnoškolskog igrališta u Pensilvaniji, samo nekoliko minuta nakon što su učenici otišli kući na dan. U severnom delu Njujorka, Vazduhoplovstvo još uvek ne može da pronađe Riper koji je nestao od novembra, kada je pao u jezero Ontario. U junu 2012, pomorski dron RK-4 sa rasponom krila širokim kao nos Boinga 757 pao na istočnu obalu Merilenda, zapalivši šumski požar.
Zvaničnici Ministarstva odbrane rekli su da su uvereni u pouzdanost svojih dronova. Većina nesreća dogodila se u ratu, naglasili su, u teškim uslovima za koje je malo verovatno da će se ponoviti u Sjedinjenim Državama.
Vojna statistika pokazuje da velika većina letova prolazi glatko i da je stopa nesreća stalno opadala tokom protekle decenije. Zvaničnici, međutim, priznaju da dronovi nikada neće biti sigurni kao komercijalni avioni.
„Letenje je sama po sebi opasna aktivnost. Nažalost, ne morate da gledate daleko da biste videli primere toga“, rekao je Dajk Vederington, direktor bespilotne borbe u Pentagonu. „Mogu da vas pogledam pravo u oči i kažem, apsolutno, [Odeljenje odbrane] ima izuzetan bezbednosni rekord u vezi sa ovim i svakim danom postajemo sve bolji.
Postova analiza evidencije nesreća, međutim, pokazuje da vojska i proizvođači dronova tek treba da prevaziđu neke osnove velike bezbednosne prepreke:
Ograničena sposobnost otkrivanja i izbegavanja nevolja.
Kamere i visokotehnološki senzori na dronu ne mogu u potpunosti da zamene pilotove oči, uši i nos u kokpitu. Većina daljinski kontrolisanih aviona nije opremljena radarima ili sistemima protiv sudara koji su dizajnirani da spreče katastrofe u vazduhu.
Greška pilota.
Uprkos popularnim percepcijama, letenje dronom je mnogo teže nego igranje video igrice. Vazduhoplovstvo licencira svoje pilote dronova i stalno ih obučava, ali greške su i dalje česte, posebno tokom sletanja. U četiri slučaja tokom trogodišnjeg perioda, piloti Vazduhoplovnih snaga su počinili toliko nečuvene greške da su istraženi zbog sumnje da su propustili dužnost.
Trajni mehanički defekti.
Neki uobičajeni modeli bespilotnih letelica dizajnirani su bez rezervnih bezbednosnih funkcija i požurili su u rat bez koristi od godina testiranja. Mnoge nesreće su izazvane osnovnim električnim kvarovima; drugi su izazvani lošim vremenom. Vojno osoblje je za neke nezgode okrivilo neobjašnjive probleme. Posada dva osuđena Predatora koja su se srušila 2008. i 2009. rekla je istražiteljima da su njihove avione „posednuli“ i mučili „demoni“.
Nepouzdane komunikacione veze.
Dronovi zavise od bežičnog prenosa komandi i navigacionih informacija, obično preko satelita. Te veze mogu biti krhke. Zapisi pokazuju da su veze prekinute ili izgubljene u više od četvrtine najgorih padova.
U jednom slučaju, 20. avgusta 2011, dron je „počeo da pada sa neba“ nakon što mu se pokvario propeler. „Pogledao sam ispod nas i svuda su bile kuće“, rekao je kamerman istražiteljima.
Predator je udario u dva avganistanska stambena naselja i izazvao požar. Niko nije povređen. Vojska je obeštetila vlasnike kuća neotkrivenim iznosom novca.
Vojska poseduje oko 10.000 dronova, od osa od jedne funte i gavrana od četiri funte do predatora od jedne tone i globalnih jastrebova od 15 tona.
Industrija dronova, koja je lobirala u Kongresu da usvoji novi zakon, predviđa 82 milijarde dolara ekonomske koristi i 100.000 novih radnih mesta do 2025. godine, kaže se u tekstu koji je objavljen 2014.godine.
Kurir.rs/Washington Post
NE PROPUSTITE
