Meštani ukrajinskog sela Groza su se savršeno slagali pre ruskog napada početkom prošle godine.
Invazija je potom podelila selo na neprijateljske logore, jedni su se prijavili u ukrajinsku vojsku, a drugi otišli da rade za ruske snage koje su okupirale Grozu. Nakon što je Ukrajina vratila selo pre nešto više od godinu dana stanovnici su se i dalje gledali sa sumnjom.
Više nisu bili sigurni kome od svojih komšija mogu da veruju. I to nepoverenje nije bilo neopravdano. Desetine meštana okupilo se 5. oktobra na groblju na obodu Groza na sahrani, a zatim prošetalo do seoske kafane. Nedugo zatim projektil je protutnjao kroz zgradu i ubio 59 ljudi koji su se nalazili u kafiću i blizini.
Danima su bele vreće ležale na igralištu pored te zgrade. Taj pogodak je bio toliko specifičan u pogledu vremena i mesta pucnjave da su preživeli bili ubeđeni da je neko Rusima rekao da se tu održava sahrana. Zašto bi inače Rusi gađali malo selo sa malo vojnog prisustva i ubili petinu stanovništva? Ideja se činila neverovatnom.
Tokom godina 321 stanovnik Groze održavao je veoma bliske veze. Mnogi su bili u srodstvu krvlju ili brakom. Nesuglasice oko toga da li Ukrajina treba da stane na stranu Rusije ili Zapada nisu stajale na putu. Seljani su govorili mešavinu ruskog i ukrajinskog. Svako je imao svoje mišljenje o politici, ponekad je o tome glasno raspravljao, ali nikada nije bilo problema.
Posle raketnog udara mnogi su se mučili pitanjem ko bi od njih mogao da donese takva razaranja u selo i da cinkari za Ruse.
- Teško je zamisliti da bilo ko može biti sposoban za tako strašni čin. To je strašna izdaja - kaže Natalija Berezanec (41) iz Hroza.
Andrij Kozir se nastanio u selu krajem devedesetih. Kad su mu roditelji umrli supruga Alina i on uselili su se u njihovu kuću i dobili dvoje dece. Kao i mnogi Ukrajinci putovao je u inostranstvo da radi da bi zaradio više novca. Bavio se građevinskim radovima u Rusiji, a potom u Poljskoj.
- Kada je bio ovde svima je pomagao. Njegova supruga je ponekad bila ljuta jer su ga svi pitali kad će se vratiti da nešto popravi - kaže meštanin Nikola Fomenko.
Kozirov sin Denis studirao je u obližnjem Kupjansku i živeo je u istom konaku kao i jedan od trojice braće Mamon iz Groza. Sa 18 godina pridružio se ocu koji je radio u Varšavi. Kozirova ćerka Liza je takođe sa 18 godina otišla u Poljsku da radi u kafiću. Alina je takođe ubrzo otišla u Poljsku i zaposlila se kao sobarica u hotelu. Porodica se sve ređe vraćala u Grozu iako su Ukrajinu i dalje smatrali svojim domom. Alinini roditelji, Mikola i Nina Hrib, brinuli su o njihovoj kući.
Sva tri brata Mamon postali su lokalni policajci. Niko se ne seća da su ikada rekli nešto što bi ukazivalo da će jednog dana podržati rusku agresiju na sopstvenu zemlju.
- Govorili su ruski, ali su mnogi u selu govorili ruski - kaže Oleksandar Muhovatij koji je prijatelj Dmitra Mamona.
Kad je počela invazija, porodica Kozir je bila u Poljskoj. Andrij i Denis Kozir odlučili su da se vrate u Ukrajinu i da se prijave u vojsku. Uznemirene žene su pokušavale da ih ubede da ostanu u Poljskoj jer nisu imali vojnog iskustva, ali su ipak otišli. Obojicu su Oružane snage Ukrajine poslale na front. Andrij Kozir je streljan za nekoliko nedelja. Preminuo je u bolnici u Dnjepru.
Rusi su u međuvremenu preuzeli kontrolu nad Grozom. Otprilike polovina sela je podržavala Ukrajinu i pokušavala da izbegne ruske vojnike. Druga polovina je navijala za Ruse. Neki od njih su rekli da samo rade ono što je neophodno da bi preživeli.
- Ljudi su prestali čak i da se pozdravljaju - kažu meštani.
Porodica Mamon bila je među onima koji su najočiglednije povezani sa Rusima. Pustili su ruske vojnike da ostanu u njihovoj kući, a trojica braće su radila u ruskoj policijskoj stanici u obližnjem gradu. Volodimir Mamon je imenovan za šefa krivične istrage. Vozio se okolo pokazujući ruskim vojnicima gde žive ukrajinski vojni veterani. U julu 2022. sva tri brata su se pojavila u kući porodice Pletinka sa ruskim vojnicima tražeći sina vojnog veterana.
- Opkolili su me i pitali gde nam je Serhij - priča Vasil Pletinka.
Kad je rekao da ne zna gde mu je sin uperili su mu pištolj u glavu. Serhij je nedugo zatim uhvaćen i pretučen. Nekoliko desetina stanovnika, uključujući porodicu Mamon, pobeglo je sa Rusima prošlog septembra, pre nego što su ukrajinske snage ponovo zauzele tu oblast.
- Okupacija je podelila ljude - rekla je Ina Trošina.
Alina i Liza Kozir vratile su se iz Poljske na sahranu. Denis Kozir je takođe došao nakon što je otpušten iz vojske.
Kako je saopštila Služba bezbednosti Ukrajine, Volodimir Mamon je tražio od seljana informacije o sahrani i razgovarao sa Dmitrom Mmonom o onome što je rekao Rusima. To su pokazale SMS poruke koje je objavila SBU.
- Objasnio sam vam da će biti civila - rekao je bratu i dodao da Rusi tada verovatno neće napasti.
U napadu je ubijena cela porodica Kozir i Nikola i Nina Hrib.
Mnoge žrtve je bilo teško identifikovati nakon eksplozije. Za nekoliko dana SBU je saopštila da su Volodimir i Dmitro Mamon pomogli Rusima da isplaniraju taj napad iako su znali da će tamo biti mnogo ljudi koje su lično poznavali.
(Kurir.rs/Jutarnji/WSJ)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
