Oni su došli kako bi kupili hranu koja je preostala od gostiju. I tako svako veče u redovima se čeka kako bi jeftino kupili ostatke imače skupih restoranskih porcija.
Restoran se zove Dalle Valle i jedan je od stotina restorana povezanih preko aplikacije Too Good To Go gde možete da tražite hranu koju bi restorani inače bacili, uz znatno nižu cenu. To je tek jedan u nizu primera društvenih inicijativa pokrenutih poslednjih nekoliko godina kako bi se smanjila količina bačene hrane. Danska je svetski predvodnik na tom polju.
Kao i mnoge druge države, Danska ima problema s bacanjem hrane piše BBC. Prema procenama od pre nekoliko godina svako kućanstvo bacalo je u đubre oko 105 kilograma hrane svake godine. Prodavnice bacaju hranu s minimalnim deformacijama izgleda, a često se može videti i kako pekare bacaju hleb koji je ispao premali li krivog oblika.
Širom Evrope 100 miliona tona hrane završi na otpadu. Kad bi se gledala ukupna svetska proizvodnja hrane u svetu, gotovo trećina sve hrane završi u smeću. Dok se ta hrana raspada, proizvede oko 227 tona ugljen dioksida.Danska sada ulaže napore da se manje hrane baca, a u poslednjih pet godina su za 25 posto smanjili količinu hrane koja završi na deponiji.
Oni sami taj uspeh pripisuju promenama navika potrošača. Prošle godine kada su otvorena dva nova supermarketa lanca WeFood u Kopenhagenu. Oni prodaju samo hranu kojoj je istekao rok trajanja. I druge zemlje slede primer Danske. Francuska i Italija nedavno su uvele zakonske promene kojima se olakšava kompanijama davanje hrane dobrotvornim organizacijama. Ipak, čak i taj model rešavanja problema otpada sada ima svoje probleme. Nedostaje im odbačene hrane.
