Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH, proteklih meseci optužuju da pokušava da rasturi zemlju povlačenjem njenog srpskog dela iz državnih institucija jer, kako tvrdi, postoji neravnoteža moći.
Dodik je, piše Gardijan, ocenio da je odluka Valentina Incka, sada već bivšeg Visokog predstavnika za BiH (OHR), da je pred sam odlazak sa funkcije ovog leta zabranio poricanje genocida, bila nedemokratska i pokazatelj problema.
Dodikovi potezi da povrati ovlašćenja naišli su na široku osudu međunarodne zajednice, koja ga optužuje da vodi region u rat, ali zapisnici koji su procurili otkrivaju da je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji zaključio da je Inckov zakon odgovoran za trenutnu krizu.
Tokom sastanka sa delegacijom EU u Bosni, Varhelji – koji je odgovoran za jačanje odnosa bloka sa BiH – dao je "iskrenu ocenu“ da je Incko "kriv za aktuelnu političku krizu“ u zemlji i "delegitimizaciju“ kancelarije visokog predstavnika.
"Iako se Inckovi amandmani ne mogu osporiti sa stanovišta suštine zakona, činjenica da su nametnuti poslednjeg dana mandata Visokog predstavnika Incka bila je problematična“, rekao je Varhelji na, kako se navodi u zapisniku, sastanku 25. novembra. "Budući da je to bila važna odluka, trebalo je da bude zasnovana na temeljnoj debati. Sada je pitanje kako to ispraviti.”
Varhelji, Mađar blizak desničarskom premijeru Viktoru Orbanu, rekao je zvaničnicima EU da je rukovodstvo bosanskih Muslimana nagovestilo spremnost da se ovo pitanje reši usvajanjem novog zakona koji bi Dodika i Republiku Srpsku vratio u državne okvire.
Dejtonskim sporazumom iz 1994. godine okončan je građanski rat u kome je stradalo oko 100.000 ljudi i koji je doveo do raspada Jugoslavije. Sporazumom je uspostavljen novi ustav BiH, sastavljen od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine, koju čine pretežno bosanski Muslimani i Hrvati, i Republike Srpske. Tročlano predsedništvo Bosne vode predstavnici te tri glavne etničke grupe, objašnjava Gardijan.
Takozvana Bonska ovlašćenja iz 1997. takođe daju značajna ovlašćenja za donošenje zakona Kancelariji visokog predstavnika zaduženog za sprovođenje sporazuma. OHR ima ovlašćenje da nameće odluke ili smenjuje zvaničnike koji potkopavaju posleratnu etničku ravnotežu i napore za pomirenje.
Incko, austrijski diplomata, u julu je proglasio poricanje genocida kažnjivim do pet godina zatvora. On je kao deo svog obrazloženja naveo odbijanje Skupštine bosanskih Srba da povuče odlikovanja dodeljena trojici osuđenih ratnih zločinaca.
U zapisniku se vidi da je Varhelji rekao da veruje da postoji izlaz iz trenutne krize i da je odobrio specijalnu sednicu Skupštine Republike Srpske 10. decembra na kojoj su članovi podržali rezoluciju kojom se podržava vraćanje vlasti.
Njegov uslov je, međutim, bio da se donošenje zakona na osnovu kog bi se preuzela ovlašćenja u oblasti poreske uprave, pravosuđa, obaveštajne službe, pa čak i nacionalne vojske, kako bi se stvorile srpske snage, odloži za šest meseci kako bi se omogućilo vreme za pregovore.
Varhelji je rekao da je rešavanje problema zakona o genocidu od vitalnog značaja kako bi Dodik priznao Inckovog naslednika, Kristijana Šmita iz Nemačke, koji je rekao da se region suočava sa najvećom krizom u poslednjih četvrt veka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
