"Pustim ovce po livadama i ne bojim se krune. Idemo u prodavnicu doktore, inače ne idemo nigde", kaže Mario Špernoga iz Milinca.
"Potpuno sam kod kuće. Imam decu, unuke, snaju i nikog drugog", rekla je Ana Špernoga iz Milinca.
"Ne idemo nigde mnogo, ne družimo se mnogo ni sa kim i to je to. Pa ja se najviše družim sa ovcama", komentariše Dušanka Vidaković iz Paučja.
Iako su srećni jer nema krune, nesrećni su jer u selu nema ničega, čak ni prodavnice. Oni se snalaze na razne načine.
"Bila je to pokretna prodavnica, sada nemamo ni prodavnice ni pokretne. I onda kad neko negde ode, molim vas da me zamolite da je kupim, ja to već mrzim, stidim se naroda i mogu da to uradim sam“, objašnjava Vidaković.
Oni koji mogu da kažu štite se na sve načine.
"Idemo i mi u grad, ali se koriste maske i rukavice i to je to", rekao je Njegoslav Momčilović iz Ratkova Dola.
Milinac, Paučje i Ratkov Dol imaju oko 40 domaćinstava, 70 odsto je staraca, ali ima i mladih i dece. Iako nema krune, u njihovim selima nema slave. Mala Mia neće proslaviti prvi rođendan.
"Da ne bi neko došao iz susednog grada i doneo nam to, ne treba nam, hvala. Plašimo se, pogotovo što sada ovaj mladi svet umire, plašim se", kaže Anamarija Petrović iz Paučja.
Najviše umrlih imamo u četvrtom talasu, u jednom okrugu više od polovine je pozitivno Iako samo nekoliko ljudi razmišlja o vakcini.
Pa šta ćemo da se vakcinišemo kad nema krune“, kaže Ana Špernoga iz Milinca.
"Mislim da nema krune, ne bih se ni vakcinisao. Ako moramo da se vakcinišemo, treba nešto da uradimo", kaže Momčilović.
I sve dok ih izolacija štiti od virusa – bolje sprečiti nego lečiti!
Kurir.rs/Dnevnik.hr
NE PROPUSTITE
