PROSLAVLJENI KOŠARKAŠ OPISAO ZA KURIR PRVI SUSRET S DŽORDANOM! Željko Rebrača: Dođe na meč sa tompusom i da 50 koševa
Košarka -
Srebrni Letač! Čovek je jedinstven, vidim da ga porede s Lebronom, a to nema smisla. Više mi se sviđala košarka iz našeg vremena nego ova sad, kaže Rebrača
Bio je Srebrni Letač, Bananamen, srpski heroj pod obručima...
Legendarni centar Željko Rebrača danas, poput svih nas, čeka kraj pandemije. Kaže da je veliki gurman, a slobodno vreme ponekad prekrati nekom od svojih starih utakmica.
Nije propustio da pogleda i epizode serije „Poslednji ples“, pa se za Kurir prisetio svojih susreta s Majklom Džordanom.
Šta u doba virusa radi Željko Rebrača? - Evo me kod kuće, šta nam preostaje sada osim da čekamo da se situacija dovede u normalu. Ovo je nešto što niko nije očekivao, pandemija će uticati na ceo svet.
Imate li neki hobi kojim prekraćujete vreme, pecanje, na primer? - A ne, nisam taj tip (smeh)... Više uživam u hrani, eto, volim da pojedem dobru ribu. Znam da ovo stanje baš nije najbolje za kilažu, ali kod mene je tako, uvek malo variram.
Da li bar pogledate neku od svojih utakmica iz perioda kada ste dominirali parketima širom sveta? - Ponekad, kad me neko podseti, najviše one iz perioda s kraja devedesetih i početkom 2000. I moram da priznam da mi se tadašnja košarka mnogo više sviđa od ove danas. Jasno je da se sve ubrzalo, ima mnogo više šuteva s distance, ali izgubili su se neki osnovni postulati igre koju sam ja igrao. Tada je bilo mnogo više fizičkih kontakata, igralo se čvrsto. Sećam se jednog meča s Panatinaikosom, poluvreme se završilo rezultatom 25:22, onda možete da zamislite... Danas kod Željka Obradovića i Andree Trinkijerija mogu da primetim nešto od one stare košarke.
Isto mislite i o NBA ligi? - Da, svaka utakmica je kao da se igra Ol-star. Svestan sam u kom pravcu ide liga, pa zato biram koje ću utakmice da gledam.
Da li ste pogledali neke epizode aktuelne serije „Poslednji ples“ o Majklu Džordanu i Bulsima? - Jesam, to je prilika da mlađe generacije vide kakav je to bio igrač. Vidim, često ga porede sa Lebronom, ali mislim da to poređenje ne stoji. Majkl je bio jedinstven. Ako već treba da ga poredimo, onda mu je bliži Kobi Brajant, jer su bili na istim pozicijama i Kobi je imao taj njegov stil.
Kako je izgledao vaš prvi susret s Džordanom? - U Parizu je 1997. održan prijateljski turnir, ja sam tada igrao za Beneton, a učestvovali su još Čikago Bulsi, PSŽ i Olimpijakos sa Dudom Ivkovićem. Nažalost, tada se nismo susreli na parketu, ali jesmo kasnije kada sam otišao u Detroit. O njemu je izlišno govoriti. Dođe čovek na utakmicu, izađe iz limuzine s tompusom, pita ko me čuva večeras, a kad sazna, kaže okej, daću 40 ili 50...
Voljeni Partizan
Trinkijeri nastavio gde je Dule stao
Kako vam se sviđa vaš Partizan sa Andreom Trinkijerijem? - Sjajno, mislim da je nastavio tamo gde je Dule stao. Partizan igra lepu košarku, forsira nekoliko mladih košarkaša, a uz to je imao odlične rezultate na oba fronta. Nažalost, sve je to prekinuto. Mislim da Partizan najviše gubi i teško je govoriti kakav će biti nastavak prvenstva, ali i evropskih takmičenja.
foto: @starsport
Očevim stopama
Sin Filip sjajan student i košarkaš
Vaš sin je takođe zavoleo igru pod obručima, ali interesantno, ne igra na unutrašnjim pozicijama. - Tako je, Filip je član NCAA tima Severna Dakota, on je više krilo. Međutim, odličan je đak, student, i pruža mu se prilika da brzo diplomira. Jako je dobro dete - kaže ponosni otac.
