DŽEJOV DRUG OTKRIVA: Nisu mu dali da ide kući iz doma, pa je zapevao Nedelja, najtužniji je bio zbog toga što majka nije DOLAZILA

Anastas Skakoski (62), koji je sedamdesetih bio štićenik doma zajedno sa Džejom Ramadanovskim, ispričao je za Kurir svoja sećanja na taj period i otkrio neke zanimljive detalja iz života slavnog pevača.

Priča o druženju sa Džejom počinje 1975, kada je on stigao u Zavod za vaspitanje dece i omladine na Voždovcu.

- Ja sam u dom došao dve godine pre njega. Ni on ni ja u domu nismo bili zbog nekakvih prestupa ili problema sa zakonom, već po odluci suda i Centra za socijalni rad. Dakle, tamo je bilo dosta dece iz marginalizovanih porodica, siromašnih - kazao je Skakoski i prisetio se Džeja iz tog perioda.

- Dete od deset godina, poslušno i drago svima. Slušao je vaspitače, jeste imao neke ispade, normalno, ali su mu to tolerisali jer je uvek bio veseo, vedrog duha. Sećam se jedne situacije, povredio je nogu i bila mu je u gipsu, pa je napravio neku glupost i vaspitač je hteo da ga bije, a on se u takvom stanju popeo na drvo. Mene su jednom ošišali na ćelavo jer nisam bio dobar, a kad su Džeja hteli da ošišaju, on je rekao: "Pa ja ionako imam malo kose, šta ćete meni da odsečete?" - priča Anastas.

U periodu kad su obojica bili štićenici doma, sniman je film "Specijalno vaspitanje".

- Moj vaspitač Miroslav Simić je pisao scenario. Ali Džeju, kao ni drugoj deci romske nacionalnosti, nisu dali da budu statisti, ne znam zašto. Druga deca iz doma su se pojavljivala u kadrovima. Džeja je jako bolelo što mu majka nije dolazila u posete. Mnogo je bio tužan i povređen. Jednom, kad je bio nestašan i nisu hteli da ga puste u subotu po podne da ide kući, što je bio običaj, on je onako tužan pevušio "Nedelja, a mene s vama nema". To je kasnije ispričao Marini Tucaković i ona je napisala maestralan tekst za pesmu "Nedelja" - otkriva Skakoski.

Kad su napustili Zavod za vaspitanje, Anastas i Džej sretali su se povremeno, ali su obojica nastavila da pomažu deci u domu, gde su proveli godine odrastanja.

- Sreli smo se u Dobanovcima, mislim da je bila 1991, on je pevao i ostavio je za mene mesto u prvom redu. Još davno mi je upravnik doma Dragan Rolović pričao da Džej stalno donosi poklone deci, karte za svoje koncerte i za koncerte svojih kolega. Umeo je do donese 500 evra, sitno po 20, pa da podeli tim mališanima. Šta da vam kažem, lako je postati ličnost ako su vam roditelji advokati, biznismeni... Ali odrastati u domu, žickati na ulici, skupljati pikavce, čekati da vam neko udeli nešto, teško je, mnogo je teško - završava Skakoski.

Futa o pesmi "Zar ja da ti brišem suze" Mnogi pevači su je čuli, ali je samo Džej mogao tako da je otpeva

Aleksandar Radulović Futa za Kurir priča kako je pesma "Zar ja da ti brišem suze" data baš Džeju. Postojale su priče da su je želeli Miroslav Ilić i Vesna Zmijanac, ali on kaže da oni nisu bili u opticaju da je uzmu.

- Ideja je tada bila da se Miroslav pojavi na Splitskom festivalu, klasičan narodnjak koji peva klasičan zabavnjak, ali sa pesmom "Bože, čuvaj tu ženu". On nije mogao da prelomi da li će ili neće i ostalo je na tome, dobra ideja u pokušaju, ali bez realizacije. A Vesna nikad nije insistirala na toj pesmi. Melodija i tekst su joj se dopali, kao i drugim pevačima koji su prošli ta kreativna druženja sa nama, gde je preslušavanje novih pesama bila svakodnevica. Mogli su razni da je snime, ali kod svih bi ona bila u drugom planu jer su ganjali brže pesme, hit na prvu loptu, komercijalu. Ovo sa Džejom je poseban slučaj. Kad smo Marina i ja čuli kako je otpevao refren te pesme, neočekivano i drugačije od bilo kog drugog pevača, sve nam je bilo jasno. Fenomenalno! I tada se ukazala prilika da ga ubacimo na festival Mesam 87, jer smo znali da će proći zapaženo kod publike. Naš favorit je bio Radoslav Rodić Roki sa pesmom "Žena", koji je i pobedio na tom festivalu, ali to je bio Rokijev četvrti album, a za Džeja dotad niko osim nas nije ni čuo. Tako da se sve poklopilo - tada je Džej osvojio nagradu za najboljeg debitanta i treće mesto po glasovima publike! Svi smo bili oduševljeni, a ostalo se zna. Lj. R.

Ivan Ercegovčević / foto: Privatna arhiva