tužna sudbina omiljenih takmičara serijala "Majke i snajke"
SVEKRVA RADMILA: Jedva smo živu glavu spasili iz Prištine, sin Aleksandar je u vrtiću bio svedok lova na šiptarske teroriste!
Stars -
Porodica Lazić privukla je najviše pažnje u kulinarskom šou-programu "Majke i snajke", koji se emituje na Kurir televiziji.
foto: Nemanja Nikolić
Oni su gledaoce osvojili svojom duhovitošću i spontanošću. Ipak, iza njihovog širokog osmeha, krije se tužna životna priča. I oni su, kao i hiljade drugih porodica morali da izbegnu sa Kosova pred napadima oružanih šiptarskih terorista.
Radmila Lazić se za Kurir prisetila teških životnih trenutaka.
- Život u Prištini bio je lep, lepo smo živeli u početku, sve do 1999. godine. Tad su nastali problemi, pa smo došli za Beograd. Kada je počelo bombardovanje muž je doveo decu u Beograd, njegova sestra živi na Miljakovcu. Šest meseci su ostali ovde Aleksandar i njegov brat, a ćerka je ostala na Kosovu sa nama, jer je imala nepunih četiri godine. Posle smo se svi pokupili sa mojom svekrvom i došli u Beograd. Mi smo hteli da ćerku ostavimo tu sa svekrvom, a nas dvoje da se vratimo tamo. Međutim, posle dva dana nastala je bežanija, jedva smo živu glavu spasili iz Prištine. Zaposlila sam se u Kliničkom centru, odmah su hteli da mi daju rešenje za stalno, ali nisam htela, sve sam mislila da ćemo se vratiti tamo. Posle sam to prihvatila i radila na Kliničkom još 10 godina, sve do penzije - rekla nam je Monikina snajka.
foto: Nemanja Nikolić
Najteže joj je palo kada je njen sin Aleksandar bio svedok teškog sukoba sa albanskim separatistima.
- Sećam se jednog događaja, nikad ga neću zaboraviti. Moj sin Aleksandar imao je tad tri - četiri godine. Ja odem po njega u vrtić, a oni su tad lovili nekog teroristu, policija svuda oko nas. Kod vrtića dim, puca se, scena kao iz horor filma. Ja onako u šoku, uzmem ga iz obdaništa, a on meni kaže: "Jao, majko moja šta sam ja danas preživeo. Ovde je bila borba - partizani i Nemci". A kako je bio onaj zid od vrtića, deca su tu stala i sve su gledala šta se dešava, kako su išli i opkoljavali zgrade i njih sa dimnim bombama. To su bili najteži trenuci za nas tamo. Inače smo imali jako dobar komšiluk, bilo je puno dece, lepo su se družili svi i odjednom je sve bilo prekinuto - tužno priča Aleksandrova majka.
Radmila kaže da se od tada više nije vraćala na Kosovo.
- Posle tri godine mi smo našu kuću prodali, nekako smo uspeli. Prvo su nam ušli Šiptari, opljačkali su sve, uselila se neka porodica i nije bilo šanse za povratak. Moj brat i njegova porodica su ostali dole do danas, u selu Babin most, između Prištine i Kosovske Mitrovice - ističe najstarija Lazićeva.
Najviše podrške dobila je od svojih bivših koleginica iz južne srpske pokrajine.
- Radila sam sa prevremeno rođenim bebama 25 godina u Prištini. Najveću podršku za učešće u "Majkama i snajkama" dobila sam preko Fejsbuka od svojih koleginica iz Prištine. One su sve gledale i oduševljene su.
Promena
Meni je boravak u Beogradu za vreme bombardovanja bila eskurzija
foto: Nemanja Nikolić
Aleksandar kaže da je lepo prihvatio novi život u Beogradu. - Bilo je okej. Ipak sam bio klinac 13 godina sam imao. Meni je to bila eskurzija. Malo grad, društvo, zezanje, bez problema. Dete u tim godinama ne razmišlja ni o finansijama, ni o čemu. Svako leto smo provodili tu, tako da sam već dosta poznavao teren, nije bilo problema - naveo je Aleksandar.
