OGLASIO SE SUDIJA KOJI JE DONEO ODLUKU U SLUČAJU MILANA I SEVERINE: Tvrdi da se pevačica nalazila u parku, otkrio sve šok detalje

Već tri dana slučaj starateljstva nad sinom Severine Vučković i preduzetnikom Milanom Popovićem ne prestaje da puni medijske stupce.

- Radi boljeg razumevanja, smatramo potrebnim da ovo saopštenje uputimo onom delu javnosti koji je zadržao mogućnost da pravično i objektivno sagleda ovaj slučaj, kaže sudija Šarić.

- Odluka se, u svom suštinskom delu, odnosi na tumačenje i primenu odredaba Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), kojima se uređuje način izvođenja dokaza veštačenjem (čl. 260. i 261.), a ove odredbe jasno propisuje da nalaz i mišljenje veštak iznosi usmeno na ročištu, a može se dostaviti i u pisanoj formi pre ročišta.

- Stranke nemaju obavezu da se izjašnjavaju o nalazu i mišljenju pre ročišta, niti da pitanja koja nameravaju da postave veštaku dostave sudu i veštacima pre ročišta.

Dakle, nalaz i mišljenje moraju biti podvrgnuti kontradiktornom postupku na ročištu na kome veštaci odgovaraju na pitanja stranaka, bez obzira da li su nalaz i mišljenje dostavljeni pre ročišta.

Ova obaveza veštaka nije prazna formalnost, kako to tvrdi deo neupućene javnosti, jer je cilj ovakvog postupanja otklanjanje nedoumica i zamerki koje stranke i sud imaju u odnosu na nalaz i mišljenje, dakle , da se u potpunosti i pravilno utvrde odlučne činjenice.

U ovom slučaju drugostepeni sud je postupio suprotno navedenim pravilima. U praksi sudova mogu se naći slučajevi različitih postupaka u vršenju vještačenja (kao i u mnogim drugim pravnim pitanjima), međutim, jedini zakoniti način postupanja je onaj koji je predviđen u odluci Vrhovni apelacioni sud, što deo javnosti osporava.

Ukoliko je sudu (u celini ili delimično) nejasno mišljenje veštaka, što u konkretnom slučaju navodi drugostepeni sud u svojoj presudi, ovakve nejasnoće se ne mogu zanemariti selektivnim korišćenjem jasnih delova nalaza i mišljenja, ali se ovi nedostaci otklanjaju ponovnim saslušanjem istih veštaka ili mišljenjem drugih veštaka (čl. 261. stav 3. ZPP), čak i kada stranke nemaju primedbi.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je selektivno koristio one delove i mišljenja koja se uklapaju u teze o roditeljskoj nadležnosti Severine Vučković. Nejasni delovi su ignorisani, iako je propisano da nejasnoće treba otkloniti (ne zanemariti) saslušanjem istih ili drugih stručnjaka.

Dakle, ozbiljnom pravnom analizom nije moguće uspešno osporiti zakonitost shvatanja iznetih u odluci Vrhovnog apelacionog suda.

U poplavi pseudopravnih komentara nalazi se i informacija o navodnoj suprotnosti odluke Vrhovnog suda Hrvatske i razumijevanja izraženog u odluci Ustavnog suda RH, iako ta odluka ne sadrži svako shvatanje zakonitosti postupanja suda u tom slučaju, već se odnosi na pravno pitanje povrede ustavnog prava na pravično suđenje prilikom veštačenja izvršenja u tom postupku.

Činjenično i pravno stanje predmeta na koji se odnosi odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske ne poklapa se sa stanjem u ovom predmetu. Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske ne sadrži nikakvo opće pravno shvaćanje, a treba dodati da su pravna shvaćanja iznesena u odlukama Ustavnog suda Republike Hrvatske pravno obvezujuća samo u slučaju na koji neposredno se odnose (Ustavni zakon o Ustavnom sudu RH).

Pitamo sve one koji smatraju da odluka VSS nije u „najboljem interesu deteta” da li je u bilo kom interesu deteta da se odluka o roditeljskom staranju, između ostalog, zasniva na stručnom mišljenje o roditeljskoj kompetentnosti, koje je opterećeno sumnjom da su nalaz i mišljenje doneti iza kulisa pritiscima oba roditelja, na šta ukazuju i izjave u javnosti same Severine Vučković, koja obaveštava javnost o svom diskretnom sastanku sa veštakom. Vladimira Grošića u parku Maksimir, van postupka veštačenja, a u njegovom toku, u čemu pristalice Severine Vučković ne vide problem. Treba obratiti pažnju i na izjave veštaka Grošića o pritiscima koji su na njega navodno vršili Severina Vučković i Milan Popović preko izvesnog Redžepija.

Smatramo da je u interesu deteta da se zaključci o roditeljskoj kompetenciji, ukoliko se utvrđuju na osnovu stručnog mišljenja, zasnivaju na stručnom mišljenju koje neće biti opterećeno ozbiljnim sumnjama u objektivnost stručnog mišljenja, a da se veštačenje vrši po pravilima propisanim jasnim odredbama ZPP, kako je prethodno izloženo, a ne selektivnim korišćenjem sumnjivih veštačenja.

Povodom teze o detetu kao žrtvi sistema, treba reći da, iako razumemo potrebu da se stabilnom organizacijom života deteta sudskom odlukom regulišu odnosi sa roditeljima, ističemo da je osnovni uzrok sukob lojalnosti i druge frustracije deteta, kao što je vidljivo iz sudskog spisa, nije sudski postupak, već loši odnosi roditelja koji nisu uspeli da civilizovano urede odnose nakon prestanka veze. Nema naznaka da će njihovi odnosi biti bolji nakon okončanja ovog postupka, bez obzira na njegov ishod. Za ovaj problem nema zakonskog rešenja, zaključuje sudija Vrhovnog suda Šarić.

Kuri / Jutarnji.hr

Bonus video: