DR TIODOROVIĆ ZA KURIR Ima 50.000 novozaraženih dnevno, biće i 4.000 hospitalizovanih! Evo do kada će biti obolelih na respiratoru

- Grip uzima zamah i ako se razgoropadi, a što je gotovo izvesno, pre svega zbog početka drugog polugodišta i povratka sa zimovanja, sledi nam talas flurone - kombinacije korone i gripa. Da nije gripa, vrhunac ovog talasa trajao bi do početka februara ili koji dan duže, ali pošto grip ima sve predispozicije da se razmahne, talas će da potraje petnaestak dana duže, postaće flurona talas i tek u drugoj polovini februara krenuće silazna putanja i smanjenje broja novozaraženih. Iako svakodnevno imamo oko 17.000 potvrđenih kovid pozitivnih, taj broj treba pomnožiti sa tri jer toliko je uistinu novoinficiranih svakog dana, a to je oko 50.000 - kaže u intervjuu za Kurir epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član kriznog štaba.

Škole će da "zapale" fluronu?

- Odluka da stariji osnovci i srednjoškolci idu na kombinovanu nastavu, a da oni do četvrtog razreda idu redovno je apsolutno pogrešna i razbuktaće grip, koji uvek ide od dece. Apsolutno podržavam pedijatre koji su tražili da se ide na onlajn nastavu. Ništa u znanju učenika ne bismo izgubili više nego što smo za ove dve godine da je makar 10 dana onlajn nastava, a mnogo bismo dobili po pitanju zdravlja. Naravno, onlajn bi morao uz strogu kontrola kretanja svih, a pre svega starijih osnovaca i srednjoškolca.

Ima mišljenja među vašim kolegama da je bolje da idu u školu gde, ipak, mogu da se iskontrolišu, nego po tržnim centrima i kafićima.

- To je tačno s jedne strane, ali grip uzima zamah. A ako na to imamo i koronu, eto nama flurone. Zimovanje i raspust cele porodice dovode pred kovid ambulante, a to ne mora nužno biti omikron, može biti i grip. Ili flurona. Svi misle na omikron, niko se ne obazire na grip. A mi smo skretali pažnju na grip i da je to što smo prošle godine prošli bez gripa srećna okolnost. Grip tada nije mogao da nadvlada delta soj korone koji je bio jak.

A šta je s potiskivanjem jednog virusa drugim?

- Nema potiskivanja, očigledno ovoga trenutka to ne radi, spajaju se i grip i korona.

Kako znati šta je?

- Ako je osoba pozitivna na omikron, bar jedno se zna. Ali, ako ima visoku temperaturu onda je verovatno grip ili flurona. Kod gripa, ko ga nije prirodno preležao ili nije vakcinisan protiv njega, temperatura ide i na 39-40, što ipak nije karakteristika omikrona, koji daje temperaturu između 37 i 38, retko preko 38. Sve drugo je slično - bol u mišićima, zglobovima, curenje iz nosa, kašalj. Ali, kod omikrona sve brzo prođe, maksimalno za tri-četiri dana, dok kod gripa traje nedelju dana. U narodu se kaže: "Lečio - ne lečio, grip traje nedelju dana". Trenutno cirkuliše A(HN2) soj gripa, dok A(H1N1), što je svinjski grip sada ima ređe.

A testiranje i na grip dolazi li u obzir?

- Kod gripa se nikad ne testira svaki pacijent, nego ima 100-200 testiranih, čiji uzorci idu u Torlak da bi se dokazalo koji je soj gripa u cirkulaciji. Uzima se bris iz grla i nosa.

Testiranje na koronu više nema smisla?

- Od onih oko 50.000, koliko stvarno ima novozaraženih svakog dana, do 30 odsto je sa lakom kliničkom slikom, koji smatraju da će kući da prebole. A do čak 70 odsto njih imaju asimptomski oblik i nemaju osećaj da su bolesni, a da su zaraženi jedino se može potvrditi testiranjem. Ali, čemu to testiranje ako su se takvi kretali i sigurno već doprineli širenju te zaraze. I ovoliko testiranje svih redom počinje da gubi smisao. Važna je simptomatologija, odnosno klinička slika. Međutim, masa mladih je došla da se testira da bi otkrila da li ima ili nema omikron, a nemaju nikakvu kliničku sliku i već su šetali svukuda. Ipak, asimptomatski slučajevi imaju mnogo manju količinu virusa, oni nisu od presudnog značaja za dalje prenošenje, već su to oni s izrazitom simptomatologijom, od blage, preko srednje, pa čak i do teške kliničke slike. I omikron ne treba potcenjivati, ne treba se šaliti, korona ima još snagu, pronalazi slabe, teško obolele, hronične bolesnike. Pa čak i među mladima.

IMAĆEMO DO 4.000 PACIJENATA U BOLNICAMA

Do koliko ćemo puniti kovid bolnice? Već raste broj pacijenata?

- Nemamo još značajno povećanje u kovid bolnicama, za sada je to minimalno i srećom ne prati ogroman pritisak na kovid ambulante. Svi koji su bili na trgovima, dočecima, došli su sad pred kovid ambulante, ali s lakšom kliničkom slikjim. U kovid bolnici Kruševac, i bolnicama po jugu i istoku Srbije, koje ka njoj gravitiraju, imamo blago povećanje broja pacijenata. Ali, to je još uvek završetak prve faze talasa u kojoj su na udaru oni mlađe i srednje dobi. Kad stariji počnu da obolevaju, to će biti druga fata i biće ozbiljnija.

Sada imamo oko 2.700 pacijenta u bolnicama, do koliko će ta cifra ići?

- Imaćemo tri do četri hiljade, pod uslovom da se ne razgoropadi grip.

Kako od dalje vakcinacije nema ništa, dostižemo li kolektivni imunitet omikronom?

- Od vakcinacije nema više ništa, dostigli smo neki prag, više nije moguće. Praktično omikronu nema barijere, imamo na delu prirodni proces, što sam odavno govorio da će se desiti ako se ne vakcinišemo ili ako ne bude oštro sprovođenje mera. Mi epidemiolozi imamo svoj izraz: "Dok god postoji gorući materijal, goreće".

Koliki procenat ćemo doseći?

- Ogroman procenat stanovništva sada ima prirodni imunitet, pogotovo mladi. I pošto imamo manje od 50 odsto vakcinisanih, od kojih se mnogi i zaražavaju, a omikron će da prokuži i najmanje 30-35 odsto nevakcinisanih, do kraja marta imaćemo kolektivni imunitet od više od 80 odsto. A obolevaće stariji s hroničnim bolestima, pa iako su vakcinisani. Ali, to će biti s blažom kliničkom slikom i s manjom šansom da dospeju do respiratora.

Omikron je blaži, pa opet imamo pacijente na respiratoru?

- Na respiratoru će biti ljudi dok se potpuno ne izgubi ovaj virus, odnosno dok ne postane endemski iliti sezonski. A ti koji će biti na respiratoru su oni koji imaju ozbiljan pad imuniteta, imunodeficijenciju.

Kada će kraj i normalan život?

- Kad dođe do tendencije uravnjenja, pa zatim opadanja, a to će negde biti do kraja proleća. Tada ćemo imati kontrolisanu situaciju. Omikron će još biti tu, ali će se svesti na endemizaciju.

Počinje fluizacija korone, odnosno njeno tretiranje kao gripa s kojim živimo normalno?

- Najveći deo naučnika i računa da će korona postati kao sezonski grip i da ćemo normalno živimo. A to je jedan broj zemalja i objavio, poput Španije i Portugalije, a očekujem da to uskoro kaže i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). S koronom ćemo početi normalno živeti možda već u maju, mada je izglednije u junu, jer uvek postoje džepovi, mnogo je nevakincnisanih. Ipak, jedino SZO može da proglasi prestanak pandemije i sezonski karakter korone, a to ne vidim pre kraja ove godine u najboljem slučaju. Ne zaboravite da je obuhvat vakcinacijom u Africi svega 5-7 odsto, a u Aziji 25 odsto.

ČETVRTA DOZA NE TREBA

Treba li nam uopšte četvrta doza?

- Ako uopšte bude potrebe za četvrtom dozom, ona će biti za osobe s imunodeficijencijom i teškim hroničnim bolestima. Za sada je upitno da li ćemo davati četvrtu dozu jer je najveći broj naučnika ne prihvata.

Kurir.rs - Jelena S. Spasić