- Za metastatski karcinom bubrežnog parenhima od sutra će zvanično početi primena druge linija terapije. Dobili smo tri inovativna leka za najteže pacijente, kojima je krenula progresija bolesti nakon prve linije terapije. I to je velika stvar. To su dva leka iz tzv. target, ciljne terapije, i jedan imunoterapijski - kaže u intervjuu za Kurir urolog prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju UKC Srbije.
Koji su to tačno lekovi i šta je zapravo prva, a šta druga linija terapije?
- Prvu liniju terapije lečenja metastatskog karcinoma bubrega uveli smo još pre 11 godina. To su tzv. TKI inhibitri, odnosno target - ciljna terapija. Tu imamo dva leka - "sunitinib" od 2012. i "pazopanib" od 2018. Za ovih 10 godina više od 1.000 pacijenata tretirano je tom terapijom u uznapredovalom, metastatskom stadijumu bolesti. Mnogo smo uspeli da im produžimo život, uz kvalitet života koji je na dobrom nivou. S druge strane, to nije terapija izlečenja, već produženja vremena do progresije bolesti. Ne možete da izlečite pacijenta, ali možete da dobijete stabilnu bolest. Sada na progresiju prve linije terapije dolazi druga linija, koja podrazumeva nove target lekove iz grupe TKI inhibitora, a čak dobijamo i jedan imunoterapijski lek. Lekovi su "opdivo", "kabometiks" i "inlita".
Imunoterapija važi za najnapredniju?
- Ovde su egal imunoterapija i ova dva target leka. Inovativna terapija podrazumeva i kombinaciju TKI sa imunoterapijom, i to polako postaje zlatni standard, koji još uvek nije zaživeo u mnogim zemljama.
A kako s inovativnom terapijom stojimo kod raka prostate?
- Kod muškaraca obolelih od malignih bolesti, nažalost, najčešći uzrok smrtnosti na planeti je karcinom prostate.
HRONIČNA INFEKCIJA MOŽE DA DOVEDE DO RAKA
Je li, ipak, korona uticala na plodnost muškaraca?
- Dosta se pričalo o uticaju pandemije na plodnost. Ali nemamo relevantne podatke. Imamo studije, a i mi smo u toj grupi za istraživanja o kovidu 19, ali još nisu izašli krajnji, zvanični rezultati. Sve su to pretpostavke, male su grupe, od 50 muškaraca. A i nismo znali da li je taj pacijent bio sterilan pre nego što je počeo kovid. Kod korone nismo primetili ni veći broj upala testisa, ni bešika, pa da sad od tih upala bešika imamo više tumora. Hronična upala spada u etiološke činioce za nastanak kancera, ali ne znate koji će procenat njih iz hronične infekcije, odnosno iritacije zida bešike od bakterije, da razvije karcinom.
Od hroničnog napada bakterije nastane rak?
- Bukvalno napada zid bešike.
Koliko dugo treba da imate hroničnu infekciju da bi nastao rak?
- To niko ne zna. Neko puši 40 godina, pa dobije rak bešike, a neko samo tri.
Zar to nije rak pluća?
- Ne, karcinom prostate je izbio na prvo mesto po podacima SZO. Iskreno, kod muškaraca je mrtva trka karcinoma prostate, pluća i kolorektalnog. Kod žena su karcinomi dojke i reproduktivnog sistema u ekspanziji. A što je najgore, incidenca (broj novih slučajeva godišnje) povećava se, rast je statistički značajan, a donja granica se sve više pomera prema mladoj populaciji.
Dokle je ta granica?
- Kad sam bio student, govorilo se, a i u literaturi je tako bilo, da se rak prostate javlja u sedamdesetim godinama života. A danas imate i mlade. I zato su prevencija i skrining jako bitni.
Šta oni konkretno znače?
- Ako je neko imao karcinom prostate u porodici, preporučeno je da posle 45. godine jedanput godišnje radi PSA (prostata specifični antigen) marker. A ako ga nije bilo u porodici, onda to ide posle 50. godine. Tako će se otkriti karcinomi u ranoj fazi i moći kurabilno da se leče. Imate kurabilno i palijativno lečenje. Kurabilno dovodi do izlečenja, a palijacijom samo možete da zalečite, ali je neminovan put do smrtnog ishoda.
I šta imamo za taj najsmrtonosniji rak kod muškaraca?
- Imamo ciljanu terapiju za kastraciono rezistentni metastatski karcinom prostate. Svaki pacijent koji dobije karcinom prostate, ako nije uhvaćen u fazi kada se može kurabilno tretirati hirurgijom, doći će u tu fazu. Borimo se i da od države dobijemo terapiju za hormon senzitivni karcinom u metastatskom stadijumu. Ako uspemo, a mislim da hoćemo uskoro, bićemo isti kao Memorijal onkološki centar Sloun Ketering u Njujorku. Kod prostate se ne gleda druga, treća linija, nego različite faze u razvitku bolesti. Suština je da fenomenalno pomaže i uspeli smo zahvaljujući toj terapiji da uvedemo pacijente s karcinomom prostate u hronično lečenje, kao da imaju dijabet. Pomak je neverovatan.
UZNAPREDOVALE BOLESTI
Pandemija je unazadila stvari, pa pacijenti dolaze s uznapredovalijom bolešću?
- Da, jer su se pacijenti javljaju nakon dve godine na kontrole, a u toj masi mnogo ih je s uznapredovalom bolešću. Urološka klinika UKCS za ove dve i po godine pandemije nijednog dana nije zatvorila vrata, niti obustavila prijem pacijenata. Operativni rad nijednog dana nije bio prekinut i samo 2020. uradili smo 4.000 hiruruških intervencija. Ali nismo primetili neka posebna odstupanja poslednje dve godine u smislu povećanja incidence. A pretpostavljam, ne smem da tvrdim jer nemam tačne podatke, da su možda zbog kašnjenja pacijenti dolazili u uznapredovalijoj fazi bolesti.
Ali za rak mokraćne bešike, koji je i jedan od najagresivnijih, nema takvih lekova?
- Nažalost, rak bešike je poznat kao siroče onkologije. Ono što smo uspeli da ostvarimo od rezultata sa terapijom karcinoma prostate, bubrežnog parenhima i testisa, nažalost, ovde nismo, jer nema takvih modaliteta terapije koji bi garantovali visoki procenat izlečenja. Mnogo se očekuje od imunoterapije. Inače, svi organi kojima se bavimo u urologiji, nažalost, nemaju dobroćudne tumore.
Uvek su zloćudni?
- U 99% slučajeva su zloćudni i kao takvi se moraju jako ozbiljno shvatiti. Medicina se svuda na planeti svela na onkologiju, pa i kod nas. Veliki broj pacijenata su onkološki, kod kojih je ukupno preživljavanje, i pored svih spektakularnih terapija, još pod velikim znakom pitanja. Mnoge maligne bolesti ne možemo izlečiti, ali novim metodama inovativnih terapija možemo ih zalečiti i omogućiti pacijentima dug život uz dobar kvalitet.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
