Od posledica korišćenja droga u Srbiji je preminulo 735 osoba, od kojih su čak dve trećine mladi uzrasta od 25 do 40 godina, a umirali su kako kod kuće, tako i po sportskim terenima i splavovima, ali i u školama i administraciji, poražavajući su podaci analize Kancelarije Vlade Srbije za borbu protiv droga za period od 2008. do 2019. godine.
Od ukupne brojke preminulih od narkotika, veliku većinu, čak 647 njih, čine muškarci, dok je u ukupnom broju umrlih bilo 88 žena.
647 muškaraca u Srbiji preminulo je od narkotika za 11 godina
88 žena u Srbiji preminulo je od narkotika za 11 godina
U analizi se precizira da je od poledica konzumacije droga kod kuće umrlo 296 osoba, ali i da je u okviru škole, administracije i na sportskom terenu preminulo čak 18 osoba.
Nepoznato je, tj. neoznačeno ostalo mesto okončavanja čak 253 preminulih od narkotika.
Mesta trovanja i broj smrti
Kod kuće - 296
Neoznačeno - 253
Škola, administracija - 17
Ostalo specifično - 11
Ulica, auto-put - 3
Industrija, građevina - 2
Sportski teren - 1
Farma - 1
Institucije kao dom - 1
- Trovanja se najčešće dešavaju kod kuće. Šteta je što je veliki broj neoznačenih mesta trovanja jer bi poznavanje mesta moglo pomoći da se jasnije uvidi gde se još često dešavaju slučajevi trovanja. Iz poznatih podataka vidi se da se slučajevi trovanja ne dešavaju u mestima za obavljanje trgovine i uslužnih delatnosti.
Medutim, poznat je (iz medija) barem jedan slučaj predoziranja sa smrtnim ishodom iz 2018, koji je nastao kada je tek punoletna osoba preminula ispred ugostiteljskog splava nakon što je supstancu konzumirala na njemu. Verovatno je mesto ovog trovanja iskazano kao neoznačeno ili ulica i auto-put. Moguće je da je ovakvih slučajeva bilo više - navedeno je analizi.
U Evropi još gore
Srbija na dnu lestvice
Evropska agencija za praćenje droga i zavisnosti od droga objavila je broj preminulih od posledica vezanih za korišćenje droge na milion stanovnika po zemljama članicama u 2015. i 2016. Srbija bi među ovim zemljama bila rangirana u donjem delu lestvice, i to na 22. mestu.
Ispred nas su: Estonija, Švedska, Velika Britanija, Irska, Litvanija, Finska, Danska, Slovenija, Austrija, Nemačka, Hrvatska, Norveška, Malta, Letonija, Španija, Luksemburg, Kipar, Poljska, Belgija, Italija i Francuska.
Kada je u pitanju vrsta supstanci koju su koristili oni koji su se predozirali, prednjači heroin, od kog je preminulo 206 osoba, od psihodisleptika (halucinogene droge) umrle su 122 osobe, od drugih opijata 81 osoba, od metadona 45 njih, od opijuma su umrle 33 osobe, od drugih sintetičkih narkotika 10 ljudi, dok je kokain izazvao smrt kod sedam korisnika ove supstance.
Procenat preminulih po godištima
Ispod 15 - 0,1 %
15-19 - 1,9 %
20-24 - 25 %
30-34 - 27,3 %
35-39 - 16,1 %
40-44 - 8,4 %
45-49 - 4,4 %
50-54 - 2,2 %
55-59 - 2,4 %
60-64 - 0,5 %
65 i više - 2,2 %
Nepoznato - 0,4 %
Iz Kancelarije za borbu protiv droga navode za Kurir da je najveći problem s drogama među mladima, koji su najranjivija grupa.
- Mladi sve ranije ulaze u problem s zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, pri čemu je u velikom porastu kako upotreba sintetičkih droga, tako su u porastu i ostale bolesti zavisnosti, poput kocke, zloupotrebe interneta i dr. Sve međunarodne i nacionalne analize ukazuju na porast kupovine psihoaktivnih supstanci putem zloupotrebe interneta, tzv. dark veba - poručuju iz Kancelarije i navode da su veoma česte situacije da mladi zloupotrebljavaju više psihoaktivnih supstanci odjednom.
Supstance koje su prouzrokovale trovanje
Heroin - 206
Neoznačeni psihodisleptici - 122
Drugi opijati - 81
Drugi neoznačeni narkotici - 75
Metadon - 45
Opijum - 33
Drugi sintetički narkotici - 10
Kokain - 7
Psihostimulansi - 5
Derivati kanabisa - 1
Ocenjuju i da je radi efikasnije borbe sa ovim problemom potrebno povećati broj edukacija kako roditelja, tako i socijalnih radnika i profesionalaca koji u okviru svoje primarne delatnosti dolaze u kontakt s mladima ili onima koji su već u zavisnosti.
Nalokson sprečava smrt U Srbiji ga daje samo Hitna pomoć
Smrtni slučajevi kao posledica predoziranja psihoaktivnim supstancama mogu se sprečiti brzom upotrebom naloksona, jakog opiodnog antagonista koji veoma brzo poništava dejstvo opiodnih analgetika na receptore u centralnom nervnom sistemu. Zbog svoje efikasnosti, širom sveta se koristi u vanrednim intervencijama. Nalokson ne prouzrokuje zavisnost i veoma je pouzdan. U Srbiji upotreba naloksona je dozvoljena samo medicinskim ekipama Hitne pomoći, što u raznim situacijama može biti nedovoljno brza intervencija koja sprečava smrtni ishod kod predoziranja.
Statistika pokazuje da je među predoziranima od narkotika dva odsto dece do 19 godina, što je, prema mišljenju školskog psihologa Branke Tišme, signal da se tinejdžerima mora posvetiti naročita pažnja.
- Decu koja su ušla u začarani krug treba odatle izvaditi što pre i zaustaviti konzumaciju, a potom sprečiti širenje da nova deca ne ulaze u taj krug. Decom se moraju baviti stručne osobe, a u to moraju biti uključeni i roditelji, ali i nadležni, posebno MUP, pa nekad i Centar za socijalni rad - rekla je Tišma.
Ona apeluje i da se nađu preventivna rešenja da oni koji konzumiraju drogu uopšte ne mogu da uđu u školska dvorišta.
- Oni koji koriste narkotike vole mračna, skrivena mesta. Jedno od rešenja je postavljanje reflektora i zaključavanje dvorišta i terena noću. Takođe, dobro je kada škola ima noćnog čuvara, a svakako je značajno što tetkice i još neki zaposleni dolaze u školu dva sata pre učenika, pa mogu da provere dvorište i tako decu barem poštede trauma kada bi videli špric, drogu ili, ne daj bože, nekoga preminulog - kaže ona.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
