Rođenje, detinjstvo, mladost, srednja dob; ne zna se šta joj je i kada bilo teže i mučnije. Životna priča Biserke Stojković iz Obrenovca tera suze na oči i ledi krv u žilama.
U svojoj velikoj ispovesti za Kurir, kaze da je godinama živela kao nečija sluškinja. Višedecenijsko nasilje nad njom učinilo je da ona ne zna za miran i pristojan život.
Majka joj je bila silovana kada je imala deset godina. Da bi uzimali novac za moje izdržavanje, njoj su branili da budemo zajedno. Išla je po hraniteljskim porodicama i prošla golgotu.
- Najteže mi je što nemam svoj krov nad glavom. Ja želim da budem sa svojom decom pod istim krovom, pa makar ništa ne jela. Samo da budemo zajedno - rekla je Biserka.
- Da li ima neko da pomogne? Gde god odem oni pogledaju moju boju kože i moj nos koji je isečen satarom u hraniteljskoj porodici. Vidim ja da mi se kolege smeju. Sa mnom su svi dobri, ali kada se okrenu to je druga priča. Ja to sve vidim. To me sekira i nemam volju ni za taj posao, nego tražim posao. Sve što zaradimo ja i moj muž on doprinosi za kiriju, a ja za dažbine - rekla je Biserka.
- Ja znam da ima porodica kojima takođe treba i imaju više dece, ali moja deca su željna svega. Posebno ovi stariji koji su živeli u hraniteljskoj porodici i takođe bili zlostavljani. Bila sam primorana da ih dam da bi preživeli - rekla je Biserka.
Ona se potom osvrnula na svoj život u hraniteljskoj porodici i težak period sa ćerkom koju je morala da pošalje u hraniteljsku porodicu da bi preživela.
- Pa ja nisam znala za bolje. Ja sam mislila da to tako mora. Jeste to deo života da dete nauči da radi, ali da ima neko normalno odrastanje. Mada ja to nisam imala. Jedino ta hraniteljica koja je mene poslednja držala ona je bila korektna, ali ona je poginula. Tada je krenuo moj pakao kada su moje komšije krenule da mi brane i vodu iz bunara. Nisam imala nikakve uslove, da ja gledam da meni dete umire na rukama. Razmišljala sam da je bolje da je dam u Zvečansku bar da preživi - rekla je Biserka.
NE PROPUSTITE
- Ona nije u kontaktu sa mnom. Ljuta je što sam još dece rađala i što njoj nisam ceo život posvetila. Mada ja sam smatrala da kada ja umrem trebalo bi da ima brata ili sestru pa barem na njih da se osloni, jer ja nikog nisam imala - rekla je Biserka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
