Bez obzira na protok vremena, uvek je teško govoriti o gladovanju, mučenju, iscrpljenosti i stalnom strahu da ćete umreti ili biti ubijeni. Ni sam ne znam kako sam preživeo nacističke logore, rekao je Ivan Ivanji (95) na skupu o Holokaustu u Kragujevcu.
Književnik, publicista i prevodilac (prevodio i prilikom Titovih razgovora sa svetskim liderima) koji je preživeo Holokaust Ivan Ivanji privukao je posebnu pažnji među učesnicima sesije "Genocid i teologija" u kragujevačkom muzeju "21. oktobar", u okviru šestog po redu naučnog skupa "Holokaust: nasleđe fašizma".
Pogubljeni
Za vreme Drugog svetskog rata, kao deo nacističkog plana za uništenje evropskih Jevreja, poznatog kao Konačno rešenje, najveći deo porodice Ivanjija je stradao. Njegovi roditelji ubijeni su u Beogradu (majka u kamionu gasnoj komori, poznatoj kao dušegupka, a otac u logoru Topovske šupe).
On je, zahvaljujući rodbini, kao dečak skrivan u Novom Sadu do proleća 1944. godine, kada je uhapšen i deportovan prvo u Aušvic, a odatle prebačen u Buhenvald i tu uspeo da živ dočeka kraj rata. U razgovoru za Kurir Ivanji kaže da mu je uvek teško da govori o strahotama koje je preživeo u nemačkim logorima, a posebno je teško sećanje na stalni strah od smrti.
- Za mene, koji sam imao 15-16 godina, sećanje je uglavnom: hajde da ostanem živ još sat, još dan, još nedelju... Tako da je to bila borba za momentalno preživljavanje. Ja sam imao sreću da tu jezivu zimu 1944/45, koja je bila najhladnija, provedem u Tiringiji, gde su pravljeni delovi za "Junkersove" avione lovce, tako da je to za logorske pojmove bilo zaštićenije... Najgore je bilo na izgradnji tunela za rakete, gde se svakodnevno umiralo od gladi i iscrpljenosti ili su logoraši ubijani. Ni sam ne znam kako sam preživeo. I još da vam kažem da je jedan od mojih najvećih strahova bio: ubiće me, a nisam još spavao s devojkom! - otkriva Ivanji.
Najstrašnije zlo
Jedan od sve manjeg broja ljudi koji su preživeli nacističke logore smrti, Ivanji je rekao da se sećanje na genocid nad jevrejskim, ali i romskim, slovenskim i drugim narodima sada prenosi na nove generacije i da je na njima da izaberu kako će to pamćenje oblikovati.
Na naučnom skupu o Holokaustu, koji je organizovao Spomen-park "Kragujevački oktobar" uz pomoć Jevrejske kulturne i humanitarne fondacije "Sabataj Buki Finci" iz Zemuna, učesnici su govorili o različitim aspektima odnosa teologije prema genocidu. Takođe, bilo je reči o načinima da se mladi naraštaji, pre svega đaci, na njima razumljiv način upoznaju s najstrašnijim zlom koje je zadesilo svet pre osam decenija kako bi to u njihovoj svesti bila opomena da se stravična zlodela mogu ponoviti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
