Najnovije vesti

BORUT PAHOR EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Srbiji je mesto u EU, bolji odnos Rusije i Unije koristio bi i Balkanu
Foto: UPRS

predsednik slovenije

BORUT PAHOR EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Srbiji je mesto u EU, bolji odnos Rusije i Unije koristio bi i Balkanu

Politika

Lično spadam među one političare koji iskreno veruju u Evropsku uniju i u njeno još tešnje povezivanje. Mislim da trenutno u EU prevlađuje umor od širenja, kaže predsednik Slovenije

Predsednik Slovenije Borut Pahor važi za velikog zagovornika integracije zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU). Kako bi ojačao saradnju među državama regiona i pomogao im na putu ka EU, pre deset godina je pokrenuo Brdo-Brioni proces, a ovih dana je nameravao da na Brdu kod Kranja - povodom desete godišnjice te inicijative - ugosti lidere Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova. Međutim, nepovoljna situacija zbog koronavirusa privremeno je odložila taj sastanak, koji bi, kako kažu u Sloveniji, bio istorijski.

A koliko je za region zapravo značajan Brdo-Brioni proces, ima li unutar EU umora od daljeg proširenja, te kako uspeva da istovremeno ima dobre odnose i sa Unijom i sa Rusijom, Pahor govori u ekskluzivnom intervjuu za Kurir. Takođe, između ostalog, govori i o kontaktu s prvom damom Amerike Melanijom Tramp, koja je poreklom iz Slovenije, ali i o poznanstvu sa proslavljenim košarkašem Lukom Dončićem.

Pre deset godina ste, kao tadašnji slovenački premijer, pokrenuli Brdo-Brioni proces s ciljem jačanja veza među državama na zapadnom Balkanu, te njihovoj uzajamnoj podršci na putu ka EU. Koliko ste zadovoljni postignutim?

- Nakon deset godina vidimo da je Brdo-Brioni proces zaista otvorio prostor dijaloga, ojačao međusobno poverenje i doprineo konsolidaciji demokratije, mira, bezbednosti i međusobne saradnje država članica. Tokom deset godina postojanja znatno je doprineo međusobnom poznavanju i poverenju između EU i država zapadnog Balkana. Mogu da kažem da je ojačao poverenje u evropsku perspektivu tih država i bitno podstakao procese reformi, konsolidaciju demokratije, pomirenja, mira, bezbednosti i međusobne saradnje. Čini mi se sjajno i važno to što je Srbija aktivan partner u ovoj inicijativi. Pre toga, u regiji nije bilo slične platforme u okviru koje bi lideri država otvoreno mogli da govore o otvorenim pitanjima i rešenjima za njih, te o ključnim strateškim ciljevima regije. Nema mnogo međunarodnih inicijativa koje se održe toliko vremena - a od naše su čak nastale neke druge, npr. Berlinski proces i WB6.

foto: UPRS

Kako gledate na mini-Šengen, inicijativu koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a sve kako bi olakšale protok robe i putnika među državama?

- Prošle godine u novembru razgovarao sam o tome sa predsednikom Vučićem i predsednikom Pendarovskim tokom našeg susreta u Novom Sadu. Ta ideja je nešto novo i regiji daje nadu da u tim državama neće biti propušteno vreme za ulazak u evropske veze, uprkos usporenom širenju. Pritom sam naglasio da se nikako ne radi o alternativi za priključivanje EU, već da je ideja komplementarna sa evropskom vizijom te regije. Inicijativa za oblikovanje mini-Šengena dragocena je i zato što se zasniva na saradnji i jačanju poverenja, što je državama potrebno za brže unutrašnje reforme i uspešno rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja među njima. Što više budu države u regiji međusobno sarađivale, što više budu ekonomski razvijene i demokratične, zanimljivije će biti za EU.

Kako biste ocenili trenutno stanje unutar EU? Da li je Unija u krizi?

- Moja prilično kritična ocena jeste da je EU na pandemiju nove bolesti koronavirusa reagovala kasno i premalo odlučno, zato su države bile primorane da reaguju na pandemiju individualno, a mogle su kolektivno. Slično je bilo i u slučaju ilegalnih migracija, kada Brisel nije našao zajedničko, za sve prihvatljivo rešenje, a posledice toga osećamo i danas. Sa druge strane, dobro je što je EU odlučno pristupila traženju rešenja za efikasno suočavanje sa posledicama pandemije, pre svega sa ekonomskom krizom. Pozdravljam napore evropskih institucija i država članica EU za traženje zajedničkih rešenja. EU je porodica suverenih država članica sa različitim istorijskim iskustvima, političkom tradicijom i sa vrlo raznolikim kulturnim i jezičkim identitetima. To nas kao zajednicu bogati, ali predstavlja i veliki izazov pri traženju jedinstva i efikasne reakcije na zajednička pitanja.

Pojedine države članice EU protive se daljem proširenju...

- Mislim da trenutno u EU prevlađuje umor od dosadašnjeg širenja. U mnogim državama članicama nema entuzijazma povodom novog širenja, a u nekim je primetna čak otvorena zadrška. Više puta sam naglasio da je pitanje širenja na zapadni Balkan u stvari prilika. Dosadašnja strategija nije dobra i zato su nam potrebne alternative. Ako ih ne budemo našli, bićemo svedoci velikih zakašnjenja pri priključivanju zapadnog Balkana EU. To bi moglo da ima ozbiljne posledice za mir i bezbednost u regiji. Po mojoj oceni, širenje EU državama zapadnog Balkana jeste prvorazredno geopolitičko i strateško pitanje sa vidika stabilne, bezbedne i uspešne budućnosti EU. Na regiju treba gledati kao na celinu, a pritom adekvatnu pažnju treba posvetiti reformama u svakoj državi pojedinačno. Odlaganje procesa širenja EU može da izazove nestabilnost u regiji. Pritom smatram da bi trebalo napraviti razliku između kandidatura Ukrajine i Turske, na jednoj strani, i država zapadnog Balkana, na drugoj. EU bez priključivanja država te regije prosto nije celovita, potpuna.

Šta kažete na prognoze da će EU doživeti sudbinu Jugoslavije - da će se raspasti?

- Lično spadam među one političare koji iskreno veruju u EU i u njeno još tešnje povezivanje. Brinu me znaci nejedinstva među državama članicama, ali verujem da će Unija i iz ove krize izaći jača i da će imati vidniju ulogu u svetskoj politici.

Kako danas, 30 godina nakon što ste izašli iz zajedničke države, gledate na Jugoslaviju?

- Jugoslavija je bila jedno od istorijskih iskustava slovenačkog naroda. Slovenke i Slovenci se u ovo vreme sećaju prelomnih događaja od pre tri decenije, koji su utrli put do prvih demokratskih izbora i odluke o nezavisnosti Slovenije. To nije bila odluka protiv Jugoslavije, već za nezavisnu Sloveniju. Za slovenački narod su to važne i vrlo emotivne uspomene. Istorijskom odlukom za nezavisnu državu Slovenci su ostvarili čin pomirenja par ekselans i dokazali da su kao narod dovoljno zreli za donošenje i realizaciju tako važne odluke.

Kako uspevate da imate dobre odnose sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom, a da vam to u EU mnogo ne zameraju?

- Slovenačko-ruski odnosi su tradicionalno dobri i prijateljski, a privredna saradnja je vrlo živa, pri čemu treba uzeti u obzir da Slovenija kao država članica suoblikuje i realizuje zajedničku politiku EU. Uprkos postojećim međunarodnim prilikama, odnosi između dva naroda i između mene i predsednika Putina ostaju dobri. Lično se zalažem za poboljšanje odnosa između EU i Rusije. To zahteva mnogo napora, upornosti i strpljenja na obe strane, kao i razumevanja. Kada je predsednik Putin posetio Sloveniju povodom stogodišnjice Ruske kapelice pod Vršičem, evropski lideri su razumeli da je reč o poseti pijetetne prirode, iako je to ujedno bila i mogućnost za dijalog i razmenu mišljenja. Dijalog je nastavljen nakon nekoliko meseci, na početku 2017. godine, kada sam u nekoliko dana zvanično posetio Berlin, Moskvu i Kijev. To su mali, ali važni koraci, koji doprinose otopljavanju odnosa između Brisela i Moskve. Slovenija u spoljnopolitičkom smislu nije i ne želi da bude između Brisela i Moskve, već je čvrsto u porodici država članica EU i saveza NATO, i tako će i ostati. Kao što sam već jednom rekao, normalizacija odnosa između Rusije i EU bila bi korisna i za države zapadnog Balkana pošto se kod nekih - pa i u slučaju Srbije - pokazuje određena ambivalentnost, pri čemu spoljna politika ide u smeru Brisela, a bezbednosna prema Moskvi. To bi, po mom mišljenju, bilo lakše prihvatiti.

Da li vam je u odnosu sa SAD možda malo od pomoći to što je Melanija Tramp, supruga predsednika Donalda Trampa, poreklom iz Slovenije?

- Slovenija ima sa SAD odlične, raznovrsne i prijateljske odnose. Sarađujemo na bilateralnom i multilateralnom nivou, kao i u okviru saveza NATO. Saveznici smo. U Sloveniji smo ponosni na to što je prva dama SAD naša rođaka. Njeno poreklo, inače, ne menja zvanične odnose između SAD i Slovenije, a možemo da ga razumemo kao jednu od dodirnih tačaka koja dodatno jača prijateljske odnose među državama. Otvoreno mogu da kažem da je gospođa Tramp vrlo prijatna i ljubazna i da pokazuje znake naklonosti. I Baron, sin američkog predsednika i prve dame, govori slovenački, što je fascinantno.

Da li ste je upoznali?

- Da, sreli smo se lično, a nekoliko puta smo i telefonom razgovarali. Sećam se da sam nakon pobede na izborima u pisanom obliku čestitao predsedniku Trampu, koji me je zatim pozvao, baš u vreme kada sam bio u zvaničnoj poseti Teheranu. Na kraju našeg razgovora razgovarao sam i sa gospođom Tramp, što me je prijatno iznenadilo. Kasnije smo se sreli u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na tradicionalnom prijemu koji priređuje američki predsednički par. Susret sa predsednikom Trampom i prvom damom bio je vrlo autentičan i protekao je u opuštenom, prijateljskom raspoloženju. Sećam se da sam se našao u neprijatnoj situaciji kada je gospođa Tramp počela da razgovara sa mnom na slovenačkom, a njen suprug na engleskom. Ne znam da li je na šaljiv način htela malo da naljuti supruga, a ja u jednom trenutku nisam znao kome da izađem u susret. Pokušao sam oboma.

Za vas kažu da ste autentičan i moderan predsednik. Šta sve mora da poseduje političar 21. veka?

foto: Profimedia

- Različiti ljudi imaju različita očekivanja od političara. Neki više cene tradicionalne pristupe, a drugi savremenije. Iskrenost, poštovanje i prihvatanje različitosti, dijalog i učešće bez isključivanja karakteristike su koje moramo da negujemo i jačamo, bez obzira na vreme.

Jednom ste rekli: „Čini mi se da u budućim godinama dolazi vreme velikih i nepredvidivih promena.“ Da li vas to plaši?

- Naravno da postoji neka nesigurnost, ali pre svega osećam jaku odgovornost prema narednim generacijama da učinimo sve što je u našoj moći da im - uprkos brojnim promenama - ostavimo svet boljim nego što je bio. Tome moramo svi da težimo.

SARADNJA SA SRPSKIM PREDSEDNIKOM

Oko nekih pitanja se ne slažem s Vučićem

Kakvu saradnju imate sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem?

- S predsednikom Vučićem održavam prijateljske odnose. Oko nekih pitanja se naši pogledi razilaze, ali Slovenija je tesni saveznik Srbije na putu u EU. Srpski i slovenački narod su prijateljski narodi koji dele zajedničku istoriju. Između nas nema većih otvorenih pitanja, a dobra saradnja je uspostavljena praktično na svim područjima. Tokom moje poslednje zvanične posete Beogradu predsednik Vučić i ja smo se zauzeli za to da se saradnja nastavi i bogati i ubuduće. Sećam se da nije bilo uvek tako. Prijateljski odnosi i naklonost predsednika Vučića nesumnjivo su dva vrlo dragocena činioca bilateralnih odnosa.

O PROSLAVLJENOM SPORTISTI

Luka nas ispiriše, učimo od njega

Poznajete Luku Dončića, čuvenog slovenačkog košarkaša. Kakav je on privatno, te koliko je doprineo imidžu Slovenije u svetu?

- Svi smo u Sloveniji veoma ponosni na njegove sjajne uspehe. Ima vrlo jasno oblikovanu i prijatnu ličnost kojom nas inspiriše i oduševljava. Luka živi svoje snove sa ozbiljnošću i predanošću iskusnog sportiste i sa nadobudnim osmehom i bezbrižnom vitalnošću mladića. Takva kombinacija ličnih karakteristika jeste retkost i zato na svojevrstan način očarava i povezuje ljude. Još mnogo možemo da naučimo od njega, mnogo smo već naučili.

(Kurir.rs / Boban Karović / Foto:URKS)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...