Pomoćnica državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid na početku posete Zapadnom Balkanu doputovala je u Prištinu, a sutra će boraviti i u Beogradu, kako bi pozvala Srbiju da pojača reforme u cilju evropske integracije i unapredi regionalnu stabilnost i prosperitet.
Američka zvaničnica će u Beogradu razgovarati o mogućnostima energetske diversifikacije i bilateralnim bezbednosnim i ekonomskim vezama, kao i o nastavku pregovpra između Beograda i Prištine.
Ko je suštinski Karen Donfrid? - pitala je voditeljka i urednica Usijanja Jelena Pejović.
Petrović je istakao da je Karen Donfrid na jednoj nižoj lestvici u američkoj administraciji, ali da je za nas veoma bitna.
- Ona je jedna od 27 pomoćnika i pomoćnica. Iznad njih je još 7 pomoćnih sekretara, a iznad njih je državni sekretar odnosno ministar spoljnih poslova Antoni Blinken. Ona je zadužena za analizu bezbednosnih pitanja na prostoru Evrope i Azije. Donfrid nema mnogo iskustva kada je reč o analizi političkih, bezbednosnih i drugih prilika ovde na prostoru zapadnog Balkana i na prostoru Srbije - rekao je Petrović u Usijanju na Kurir televiziji.
Mišel Zubenica, iz Centra za međunarodnu javnu politiku, smatra da alternative za ruski gas nema koliko god neki mrzeli Rusiju zbog ove situacije.
- To je pravo pitanje šta je alternativa ruskom gasu? Možete vi da mrzite Rusiju, ali vi trenutno ne možete da zamenite njihov gas. To važi ne samo za Srbiju, već i za dobar deo Evrope. Mi možemo dobrom voljom da uvedemo Rusiji sankcije, ali mi ne možemo da se odreknemo ruskog gasa. To je kao da se odreknete pšenice i vode - rekao je Zubenica.
Kada govorimo o spoljnoj politici, koliko dugo ćemo još moći ovako? - interesovalo je voditeljku Jelenu Pejović.
- Možemo reći da ne možemo još dugo sedeti na dve stolice. Pred Srbiju dolaze sudbonosni dani kada ćemo morati da izaberemo. Ne samo oko toga da li ćemo uvesti sankcije Rusiji ili se svrstati na stranu ukrajinskog naroda. Već kojoj ćemo civilizaciji pripasti u nekim dekadama koji su pred nama. Možemo slobodno reći da je ukrajinska kriza označila početak Drugog hladnog rata za koji niko ne zna koliko će dugo trajati i koje će posledice doneti - rekao je Petrović.
Petrović je dodao da se zemlje utrkuju oko vođenja Titove politike iz perioda Hladnog rata, ali da tu za Srbiju mesta nema jer smo u interesnoj zoni obe strane.
- Mi smo imali jedno specifično iskustvo u Prvom hladnom ratu. To su iskustva Jugoslavije koja je držala jednu neutralnu poziciju i koja je kasnije kroz Pokret nesvrstanih izabrala neki novi treći put. Danas je situacija dosta drugačija. Meni se čini da se mnoge zemlje utrkuju da vode politiku kakva je vodila Titova Jugoslavija u periodu Hladnog rata. Kada je reč o Srbiji mislim da je to teško jer nas obe zemlje percipiraju kao svoju interesnu zonu. Ja bih čak rekao mnogo više nego zapad. Bez obzira koju stranu izaberemo, biće dosta posledica - istakao je Petrović.
Petrović tvrdi da zapad ne nudi nikakve vrste ustupaka Srbiji za moguće priključenje njihovoj strani.
- Ono što mene najviše plaši je činjenica da zapad ne pominje nikakvu vrstu ustupaka prema Srbiji ili srpskih interesa na prostoru zapadnog Balkana ukoliko bi smo se priključili njima. Stiče se utisak da nam zapad poručuje: "Ostaćete živi i niko vas neće dirati. To će biti vaša nagrada za to što će te nam se pridružiti" - rekao je Petrović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
