Mijat Lakićević koji je napisao političku biografiju dr Zorana Đinđića. Između ostalog Basara i Lakićević su govorili i o mladosti, gimnazijskim i studentskim danima pokojnog premijera.
- Knjiga prati i Zoranove gimnazijske dane, od Devete gimnazije, gde je on već pokazao izvanredantalenat i sklonost ka filozofiji. Tu se naročito spominju dva profesora, koja su na Zorana i uopšte na njegovu orijentaciju jako uticali - a to su profesor filozofije Milan Kovačević i profesor sociologije Milo Petrović.
Lakićević je ispričao i jedan potpuno nepoznat detalj, odnosno anegdotu, iz života dr Zorana Đinđića.
- Recimo jedna anegdota koja pokazuje Zoranovu misao i njegovu politiku. Jedna anegdota iz četvrtog razreda gimnazije gde je profesor Kovačević postavio pitanje da li oni koji su oslobodili zemlju ili spasili zemlju (misleći o komunistima, prim.aut) treba njome da vladaju zauvek. Na to je Zoran iz klupe dobacio: "Onda bi i guske trebalo zauvek da vladaju Rimom".Profesor mu je potom dao peticu - ispričao je Mijat Lakićević.
Basara je ispričao da je u knjizi Mijata Lakićevića pročitao da se dr Đinđić dugo nosio mišlju da upiše filmsku režiju.
- I Građevinarstvo isto, ali doduše to je više bilo po želji njegovog oca. Zoran je bio kao i čitava naša generacija imao više aspekata interesovanja. Vrlo brzo je postao predsednik fakultetskog parlamenta studenata. Miša Vasić, novinar, je nešto o tome zabeležio. Kažu da su ga zvali Gušter, jer je bio strašno brz i aktivan, ali je bio i aktivan i povezan. Takođe, bio je i osuđen zbog aktivizma na godinu dana kazne zatvora, koja je preinačena u uslovnu kasnu. Tad je Tito trebalo da bude nominovan za Nobelovu nagradu, pa da mu ne bi kvarili imidž tada su ga pomilovali. Zoran je osnovne studije završio za tri godine. Dozvolili su mu da polaže ispite van ispitnih rokova. Napisao je magistarski rad. On je na usmenom magistarskom ispitu odgovarao i na prva dva pitanja je znao odlično, treće pitanje je bila filozofija Staljina. Jedno od pitanja je bilo, krajem sedamdesetih i Staljinova filozofija. Zoran je u principu znao, on se ti nije snašao. Međutim, profesori su ga oborili. To je bio Mihajlo Marković, Zdravko Kučinar i ne sećam se ko još ko je bio treći. Zoran je bio autonomna ličnost i nije voleo da se vezuje za bilo koga i to profesori nisu mogli da podnesu jer su hteli da, ipak, on bude nečiji kadar. To nije položio, i posle toga nikada nije kročio na Filozofski fakultet. Posle toga je otišao u Nemačku - ispričao je Mijat Lakićević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
