Pregovore u Rambujeu, koji su počeli 6. februara pre 25 godina, možemo posmatrati i kao uvod u kasnije sporazume između Beograda i Prištine, kaže Nikola Šainović koji je te 1999. godine bio jedan od predstavnika srpske delegacije u pregovorima.
Šainović dodaje da je SR Jugoslaviji tada bilo ponuđeno da jednim potpisom prihvati i okupaciju cele zemlje i mehanizam proglašenja nezavisnog Kosova i navodi da je tada kolektivni Zapad osmislio novi način ratovanja - ratovanje sporazumima.
Šainović za Kosovo onlajn ukazuje da pregovori u Rambujeu nisu jedan poseban događaj i da su stvari počele da se dešavaju pre toga. U tom smislu navodi da se pregovori u Rambujeu nadovezuju na pregovore sa Ibrahimom Rugovom oko obrazovanja 1998. godine, kao i na pregovore sa Rugovom uz posredovanje Kristofera Hila o izradi dokumenta o samoupravi na Kosovu.
To sve, kako kaže, trajalo je do jeseni 1998. godine, a onda odjednom "Amerika menja stranu".
"Amerika napušta Rugovu, napušta Vatikanovo posredovanje oko obrazovanja i Kristofer Hil sa Holbrukom seda sa onim bradatim pripadnikom OVK u Juniku sa kalašnjikovim i demonstriraju da je Amerika unutar albanskog korpusa prešla na oružanu stranu. Onda se dešavaju borbe, pasivizacija OVK, dolazi Voker koji je u početku bio kooperativan, a onda radi na tome da se OVK vrati i da nam pripremi novi sukob. U međuvremenu se Nato priprema za sukob i u tim pripremama se prave formalni pregovori. Zašto formalni - zato što mi nijednom nismo seli da razgovaramo sa drugom stranom. Tamo je kao lider došao Rugova i njihov akademik Redžep Ćosja. Oni su ostali pokisli sa strane, a Hašima Tačija je Madlen Olbrajt proglasila za lidera albanske strane. Pregovora nije bilo", priča Šainović.
Kako kaže, sadržaj pregovora je bio da se preda suverenitet SR Jugoslavije, ne Kosova, nego cele države grupi zemalja.
"Dali su nam da potpišemo sporazum na kojem piše Politički savet Nato, to čine ministri spoljnih poslova, to bi trebalo da izigrava Nato vladu. Mi njima dajemo celu teritoriju, oni dolaze sa oružjem i imaju pravo da uhapse koga hoće. To je klasična okupacija i važilo je za tri godine, a nakon te tri godine, rešiće se kosovski problem u skladu sa voljom naroda. U prvom mahu je pisalo referendum, pa smo mi rekli 'kakav referendum' i onda je ostavljena volja naroda. Trebalo je da mi tim jednim potpisom prihvatimo i okupaciju i mehanizam proglašenja nezavisnog Kosova. Mi smo to odbili", kazao je.
Kako naglašava, i danas kada bi mu neko nešto tako predložio, ne bi to mogao da potpiše.
Nakon tih pregovora, kako je ispričao Šainović, otišlo se dalje sa drugim sporazumima, pa je tako došla Rezolucija 1244, zatim Briselski sporazum, Ohridski sporazum...
U tom smislu pojašnjava da je kolektivni zapad smislio novi metod ratovanja, a to je ratovanje sporazumima.
"Dam ti sporazum, ti ispuniš svoje, ja ne ispunim svoje, pa kad se ti buniš ja ti nudim novi sporazum u kome je opet isto. I evo došli smo do današnjeg dana, do zabrane dinara, hapšenja grupe lekara i bolničara jer su, kako kažu, neovlašćeno pružali medicinske usluge i tako smo došli do kršenja svega onoga do sada što je bilo. Rambuje je bio samo jedan segment tog procesa", ukazuje Šainović.
Navodi da je tada srpska strana uspela da otporom natera veliku silu da se vratimo u UN i da se donese Rezolucija 1244.
"Uspeli smo da se donese Rezolucija, da u njoj piše da je suverenitet nad Kosovom SRJ i Srbije nesporan, to piše u Rezoluciji koja je doneta na predlog Amerike, Rusija je tada bila slaba. Ostaje pitanje za istoriju zašto nam Rezoluciju 1244 nisu dali u Rambujeu? Mi bismo teška srca, ali bismo morali da prihvatimo jer bi ostao suverenitet, jer bi ostao deo naših snaga na Kosovu, bilo je i razoružanje OVK", navodi.
Šainović ističe i da su u Rezoluciji 1244 dali ono što je srpska strana rekla u Rambujeu da su joj crvene linije i bez čega ne može ništa da prihvati.
"Posle 78 dana rata oni su nam to dali, mi smo prihvatili. Oni su prekršili prvog dana i kršenje sporazuma se nastavlja, nepravda raste", dodaje.
Kaže da je Rambuje samo deo strategije za koju obično kažu da je teorija zavere i ističe da to nije nikakva teorija jer teorija je na papiru, a ovo se ostvaruje i nije nikakva zavera, nego plan. Taj plan se, kaže, ostvaruje po fazama i ukazuje da je prvo bila Rugovina faza, zatim faza lidera OVK, a da je sada Kurtijeva faza koja je pod navodnicima demokratska.
"U stvari se čitavo vreme radi o istom cilju", navodi Šainović i ukazuje da je ideološka osnova OVK marksističko-lenjinistička partija Albanije, dok je ideološka osnova Kurtija Adem Demaći. To je jedna te ista strategija koja ima koren u 'velikoj Albaniji' i koja je i sada na sceni. Kada smo mi stariji govorili da je Kurti politički unuk Adema Demaćija, mnogi su rekli 'ah, vi sada pričate iste priče', a on je došao u Skoplje i napravio ulicu Adema Demaćija umesto ulice Brigada koje su oslobodile Skoplje", napominje Šainović.
Na pitanje da li postoji nekakva veza između događaja tada i sadašnjih s obzirom na to da su ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil i pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Džejms O'Brajen učestvovali u razgovorima u Rambujeu, Šainović kaže da postoji i da su oni deo Bajdenove administracije koja je nastavak ostvarivanja plana.
NE PROPUSTITE
"Tada je Hil bio na srednjem nivou, bio je ambasador u Makedoniji, O'Brajen je bio mladi savetnik, ambiciozan. Video sam ga u Rambujeu, bavio se pravnim pitanjima. Bajdenova administracija je nastavak, Hil je vraćen iz penzije, a O'Brajen je vraćen pred kraj karijere na isti posao. Nema nikakve sumnje, nema teorije zavere, sve je tok i plan", navodi Šainović.
Kurir.rs/Kosovo online
NE PROPUSTITE
Bonus video:
