Da plemenitost ne bira ni godine, ni diplomu, kao ni ekonomski stalež, govori primer mlade Somborke Andree, (tako je, dobro upamtimo ovo ime, koje je nada da vatra plemenitosti i daljegori u čoveku) koja se bavi zbrinjavanjem napuštenih životinja. Kako kaže ova mlada i plemenita humanitarka velikog srca presudno je bilo da se upusti u ovaj poziv pored empatije i ljubavi bila je potrebna i ogromna hrabrost.
- Definitivno je bila potrebna mešavina sva tri. Od malena mi govore da sam neko ko će imati puno životinja i živeti na salašu, od malena imamo razno razne životinje i od sedme godine treniram jahanje. Ono što najverovatnije ne bih ni u snu pomislila jeste da ću ovako mlada otvoriti azil, ali sam uvek htela da pomognem što većem broju životinja, kao i ljudima - kaže za Kurir Andrea iz Sombora.
S obzirom da trenutno ima 27 pasa kod kuće, tri invalidna, dva seniora, jednog slepog kucu, i jednog gluvog. Pored toga svi su zdravi, 1 samo lečimo od srčanog crva, trikonja, četiri koze spašene iz klanice, četiri mace, od kojih je jedna slepa. Tako da, za ovo definitivno je presudila hrabrost. U selu gde živi Andrein dečko, zajedno hrane još oko 10 pasa, od kojih su neki invalidi. Kako ističe, njeni psi su svi vakcinisani i čipovani.
Umesto Akademije umetnosti, dobila je sudbinski poziv, zbog kojeg je kako kaže presekla.
- Htela sam da upišem Akademiju umetnosti i izašla sam na prijemni, međutim, tokom prijemnog dobila sam poziv kako treba da pomognem jednom psu i tu sam presekla i rekla "ja ću se baviti životinjama" - nastavlja priču Andrea i dodaje:
Da joj je mnogo teško kada vidi životinju u lošem stanju, povređenu i napuštenu.
- Kad vidim životinju u tom stanju to je neki miks emocija tuge i besa. Besa prema ljudima koji su naudili toj životinji, ali sa druge strane, znam da će toj životinji sada sve krenuti na bolje i da sam spasila još jedan život - kaže ova hrabra devojka.
A koliko joj se život promenio od kada zbrinjava životinje kaže da je na sopstvenoj maturi bila samo pola sata, jer je morala da dođe na vreme kući kako bi dala terapiju bolesnom štenetu. Takođe, svesna je da ona verovatno nikada neće moći da ode na more, jer neko uvek mora biti sa životinjama. Kako kaže, kraj napuštenim i zlostavljanim životinja ne vidi kraja i da je situacija prestrašna.
- Znam za dva azila koji broje preko 1500 pasa, a znam za najmanje 15 koji broje preko 100 pasa. Dakle brojka samo spaseniš pasa je OGROMNA a na to sve ljudi još izbacuju pse. Sterilizacija je svakako izuzetno bitna ali da bi se populacija kontrolisala mora barem 70% jedniki da bude sterilisano/kastrirano. Odgajivači su veliki i kompleksan problem zaseban. Smatram da bi bilo korisno ići od kuće do kuće i čipovati/sterilisati svakog psa, a ako ne žele kazniti vlasnike. Ali, to je u nekom idealnom svetu rešenje - završava priču za Kurir Andrea Žuljević.
Kurir.rs/T. M.
NE PROPUSTITE
