Nakon svetske premijere globalne inovacije iz Srbije na Ekspo 2020 u Dubaiju, praistorijski metahjuman, čovek koji je zaista živeo pre 10.000 godina u Lepenskom viru, predstavljen je domaćoj publici u Narodnom muzeju u Beogradu.
Potraga za informacijama o tome kako su ljudi živeli i izgledali u praistoriji decenijama okupira pažnju naučnika i najšire javnosti. Odgovor na ovo pitanje sada je konačno ponudila grupa naučnika i inovatora iz Srbije sa prof. dr Sofijom Stefanovićna čelu.
Lepenac
Svi posetioci Narodnog muzeja u Beogradu naredna dva meseca biće u jedinstvenoj prilici da ostvare interakciju s našim pretkom i prisustvuju epohalnoj inovaciji iz Srbije - spoju nauke i gejming industrije. Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Brešković rekla je tim povodom:
- Susret sa Lepencem, koga je pomoću softvera Anrijal indžin (Unreal engine) oživela prof. dr Sofija Stefanović, biće prilika da proverimo svoja viđenja i doživljavanje prošlosti, te da se iznova zapitamo o razlikama i sličnostima između ljudi i naroda koje prepoznajemo kao daleke i nedovoljno poznate ili bliske.
Ona se zatim zahvalila timu na ovom revolucionarnom dostignuću, uveravajući da ovo nije kraj unapređivanja ne samo naučnih saznanja već i muzejske postavke, zahvaljujući kojoj će svi posetioci biti u prilici da prepoznaju naše kulturno nasleđe kao vredno.
Digitalni drevni ljudi
Za verodostojan prikaz digitalnog lica praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, koje je animirano i oživljeno pomoću vrhunske metahjuman tehnologije, zaslužne su domaća gejming kompanija i Anrijal indžin, zajedno sa timom naučnika i inovatora kojim je rukovodila prof. dr Sofija Stefanović, na osnovu čije analize kostiju je prethodno izrađen realističan 3D model.
Naučnica prof. dr Sofija Stefanović iz laboratorije za biohemiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i kreativna ambasadorka nacionalne platforme Srbija stvara, po čijoj je ideji realizovan projekat, objašnjava ovo izuzetno dostignuće:
- Kultura Lepenskog vira je jedinstvena u čitavoj evropskoj prakulturi. Koristili smo novu tehnologiju pod nazivom "Digitalni drevni ljudi", ona kombinuje niz različitih metoda koje obuhvataju najsavremenije protokole za proučavanje kostiju, a te podatke koristili smo da podržimo fizičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje. Zatim je nastupio transport rekonstruisanog lica do digitalnog biokinetičkog modela koji simulira njegovu gestikulaciju lica. Dr Stefanović dodaje da je u toku projekat izrade biokinetičkog modela celog tela, a "maštamo o rekonstrukciji intonacije glasa".
Video-igre i film
Pored antropološkog dostignuća, autori ovog projekta procenjuju da će ova inovacija imati najveći uticaj na sektor produkcije video-igara, filma i vizuelnih efekata, koji ujedno predstavlja i jedan od najperspektivnijih sektora kreativnih industrija u Srbiji.
Ana Ilić, viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam, koja predvodi tim platforme Srbija stvara, uz čiju podršku je realizovana ova važna inovacija, izjavila je da je neizmerno ponosna na ovako značajnu inovaciju koju je osmislio upravo srpski tim naučnika, i to pomoću vrhunske tehnologije koju je opet napravila srpska kompanija i dodala da je ovo sjajan način predstavljanja onog najvrednijeg što Srbija poseduje - pamet i kreativnost naših ljudi.
Kako je krenulo: Inicijativa Ane Brnabić
Vlada Republike Srbije sa Anom Brnabić na čelu je još 2018. godine odlučila da strateški podrži razvoj sektora kreativnih industrija u Srbiji, koji čini čak 7,4 odsto našeg BDP i zapošljava 127.000 ljudi, od čega je više od 50 odsto između 20 i 45 godina starosti. Ilićeva je istakla da je ovo prva vlada u istoriji Srbije koja je kod Razvojne banke Saveta Evrope uzela kredit za infrastrukture projekte u oblasti kulture, iz kojeg će se finansirati niz projekata, a između ostalog i nova zgrada Muzeja Nikole Tesle.
Kurir.rs Mina Petrović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
