Prvog dana leta, 21. juna, po drugi put je uručeno novoustanovljeno priznanje Narodne biblioteke Srbije "Vladan Desnica" piscu Goranu Petroviću, a za upravnika ove ustanove kulture Vladimira Pištala mesec za nama obeležila je premijera predstave "Milenijum u Beogradu" na Belefu.
Književnik je veoma emotivno doživeo prvo izvođenje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i dugo je aplaudirao glumcima. O nagradama, novom čitanju njegovom dela i stanju u društvu u intervjuu za Kurir govori Pištalo, koji će novi roman "Pesma o tri sveta" objaviti pred Sajam knjiga u Beogradu.
Početkom jula premijerno je izvedena predstava "Milenijum u Beogradu". Predstava je zajedno sa "Decom" Milene Marković deo ciklusa "Moderni klasici" Narodnog pozorišta. Kako vam se dopalo scensko čitanje ovog romana?
- Bio sam pozitivno iznenađen i uzbuđen. Katarina Todorović je u svojoj dramatizaciji insistirala na emotivnoj komponenti romana. Povezivala je scene iz različitih delova knjige unutrašnjom logikom, a ne mehanički. U njenoj interpretaciji, grad Beograd predstavlja nedosanjani san. Marko Čelebić je režirao vrlo dinamičnu predstavu, prožetu muzikom novog talasa. Predstava se završava pesmom "Beograd spava" grupe U škripcu. Ja sam znao Delču. Glumci često imaju baš onu brutalnu energiju iz koje sam pisao "Milenijum".
Za mnoge ljude vaš roman "Milenijum u Beogradu" ima posebno mesto. Šta je vama lično donelo njegovo pisanje?
- Postoje ti romani o gradovima kao što je "Petrograd" Andreja Bjelog, kao što je Deblinov "Berlin Aleksanderplac", kao što je "Menhetn transfer" Dos Pasosa. Beograd ima malo svojih romana. Ne mislim na one koji samo okrznu grad. Mislim na sagu o gradu. U pozadini "Milenijuma u Beogradu" je čitava istorija grada, od Kelta Skordiska, preko belih Rusa, pa sve do najnovijeg vremena. Drugi nivo je priča o tri generacije Beograđana, od kojih je deda beogradski nadrealist, sin član Medijale, a unuk predstavnik novog talasa. Između njih eksplodira vulkan istorije. Sinovi u našem gradu nikad ne nastavljaju delo očeva nego ga moraju iskopati ispod lave, kao u Pompeji. Treća nivo priče pokriva period od Titove smrti do NATO bombardovanja 2000. Milenijum je, naravno, metafora kraja vremena. Prvi milenijum - godina 1000 - bio je vreme kad su mnogi ljudi očekivali dolazak Hristov, pa su razdavali sve što su imali i popeli se na brda u belim haljinama. Posle, kad se vreme nastavilo, našli su se bez ičega u novom milenijumu. Drugi milenijum - godina 2000 - prošao je neupečatljivo, svuda sem u Beogradu, gde je bombardovanje predstavljalo neku vrstu infernalnog vatrometa.
Koliko politička dešavanja utiču na savremenu porodicu?
- U šezdesetim godinama su govorili lično je političko. Jedan moj prijatelj misli da je proces urbanizacije više promenio društvo nego komunizam. Pre Drugog svetskog rata imali ste 90 odsto ruralnog stanovništva, a sad nekih šezdeset odsto živi u gradovima. Andrić je zapisao: "Bože, šta će biti s nama ako nas život i dalje bude menjao tako mnogo i tako radikalno." Kad mislim o porodici, mislim o pripadanju, prenošenju topline i priča. Možda joj najviše štete nanose mobilni telefoni sa svojim narcizmom i sobama odjeka, i algoritamskim hijerarhijama - šta dolazi prvo na pretragama na Guglu, šta drugo, šta deseto. Zamislite svet u kome decu obrazuju igračke s veštačkom inteligencijom. A veštačka inteligencija ima sve predrasude koje stavite u nju.
Kako ocenjujete ovaj sadašnji trenutak u svetu? Koliko je rat u Ukrajini promenio vašu sliku o svetu? Da li smo bliži pravednijem društvu u trenutku kad se ratu u Evropi ne nazire kraj?
- Ne približavamo se pravednijem ničemu. Ali, kao što znate, svet je uvek u krizi. Nedavno sam pročitao jednu izjavu Frenka Zape, optimističnu upravo zato što se nijednom čoveku ne garantuje sutra. On kaže kad bi sutra, ne daj bože, bio zadnji dan mog života, ne bih ga proveo slušajući kako mi neki TV voditelj govori kako je sve trulo i kako smo svi truli. Smanjite ton, kaže on, i pojačajte život. Nismo potpisali nikakav ugovor protiv sebe. Čovek ima pravo da bude svedok svog života u svakom smislu, pa i pozitivnom.
Koliko vam je ovo vreme inspirativno za pisanje? Šta novo možemo da očekujemo od vas u bliskoj budućnosti?
- Svako vreme je dobro za pisanje. Vi znate da je Gete govorio: "Čovek se mora kretati da bi bio pokrenut." U toku prelaska iz Amerike u Srbiju i sve vreme kao upravnik Narodne biblioteke svakodnevno sam pisao. Upravo sam završio novi roman, koji se zove "Pesma o tri sveta". On će se pojaviti u oktobru.
Kako napreduje ekranizacija vašeg dela "Tesla, portret među maskama"?
- (smeh) Krene pa stane. Neko se zainteresuje, postane ozbiljno, pa se onda uspori.
Neretko se u medijima poredi uticaj u svetu Novaka Đokovića i Nikole Tesle. Mislite li da se svetski narativ o Srbima konačno promenio i da više nismo "loši momci" s Balkana?
- Zar ne bi bilo lepo misliti da je tako.
Voleo bih da obnovimo biblioteku na Kosančićevom vencu
Uspešno vodite Narodnu biblioteku Srbije, a već drugu godinu ste dodelili nagradu "Vladan Desnica". Pred kakvim izazovima se nalazite kao upravnik ove ustanove?
- Volim ovaj posao. On ima smisla, kao većina stvari koje se odnose na knjigu. Bar u mom svetu. Najviše bih voleo kad bismo mogli da obnovimo Narodnu biblioteku Srbije na Kosančićevom vencu, koja je, zajedno s pola miliona naslova i 1.300 pisanih knjiga, nestala u plamenu 6 aprila 1941. Nova biblioteka bila bi memorijalni centar. Taj centar bi pričao priču o kulturcidu, o zemlji, o gradu. Kao Muzej Nikole Tesle, posetio bi ga svaki stranac koji dođe u Beograd.
Kurir.rs Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
