Razgovor u kom je Dobrica Ćosić govorio o Novaku Đokoviću profesor Milivoje Pavlović vodio je početkom februara 2014. godine, predveče, u njegovom stanu u Ulici Dragoslava Popovića na Paliluli. Kurir vam ih uz dozvolu autora prenosi u celosti.
- Stvari počinju da mi ispadaju ne samo iz ruku, već i iz pamćenja - kaže neveselo Ćosić.
Mesec i po dana ranije videli smo se, o Svetom Nikoli, na slavi kod njegove rođake Verice Ćosić na Čukarici. Bili su prisutni i Rale Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, i dr Toma Obradović, univerzitetski profesor. Na moje veliko insistiranje, iako nerado, Ćosić je bio pristao da govori na sportske teme i o Novaku Đokoviću. Upravo je bio okončan završni masters turnir u Londonu, na kojem je Novak u finalu, lako i ubedljivo, savladao dotle neprikosnovenog Rafaela Nadala, sa 6:3 i 6:4.
Napolju je opet padao neki vlažan sneg.
- Pada kao kod Dostojevskog u njegovim „Zapisima iz podzemlja“, ako se ne varam - primećuje Ćosić dok prevrće stranice svog dnevnika, pisanog rukom, u kom su neke od rečenica o Novaku Đokoviću, čiji portret želi da mi skicira.
Da li ste ikad bili na nekom teniskom meču?
- Ne, nikada! Šta vam pada na pamet! Taj sport u Srbiji sve doskora nije bio poznat milionima ljudi, pa ni meni. Znam samo osnovne pojmove i glavne igrače, ali TV prenose Novakovih mečeva ne propuštam - sem kad su u jako kasnim satima. Vidim da se za tenis sad kod nas interesuje i staro i mlado, čak i naša kućna pomoćnica zna da nabroji najveće Novakove pobede. Novak je čudo, dragocenost naše novije povesti. Preko njega, za Srbiju su čuli i oni koji do juče nisu znali na kom kontinentu se nalazi naša mala i iskrvavljena zemlja. Iskrvavljena, ali ponosna, čemu je nemerljivo doprineo i Novak Đoković... On je naše iskustvo obogatio saznanjima koja će se morati detaljnije proučavati. To nije važno samo za nas već i za pokolenja koja dolaze.
NE PROPUSTITE
Čime je sve, gledano iz ugla iskusnog pisca i javnog delatnika, Novak Đoković obogatio naše iskustvo, naše nacionalno i kulturno pamćenje?
- Srbima, koji su kao narod često u raskoraku sa svojim mogućnostima, Novakove pobede su melem na otvorenu ranu! Tako mlad, a već zreo. Jednog dana mogao bi da vodi državu... On pokazuje da uspeh ne izostaje ako najsloženije zadatke poverimo najboljima, u svakom smislu te reči. On je pametniji, disciplinovaniji, odgovorniji, samosvesniji, odlučniji i hrabriji od drugih. Od nas, kao i od onih sa strane, koji mu traže slabo mesto i smišljaju lukave prepreke. Voleo bih da njegovo iskustvo bude zarazno za našu današnju mladež, često neodlučnu i pomalo izgubljenu u vremenu. Novak pokazuje kako samo znanjem, talentom, strpljenjem, moralom, neprekidnim radom na sebi i hrabrošću možemo da se nosimo s preprekama. Pamet i hrabrost, to je ono što nam nedostaje. A Novak je i mudar, i uporan, i hrabar. Što bi rekli moji Moravci - ima srce krupnije od duleka!
Kako ocenjujete etičku stranu Đokovićeve ličnosti, i u porazu i u pobedi?
- Izvanredno. Novak ume da čuva svoje pobede, a lepo se ponaša i u porazu. Ne ponižava one koje je pobedio. Tamo gde mu ponestane fizičke energije, on se dopunjava mentalnom. Ta dva izvora kod njega se neprestano smenjuju. Svoje najveće pobede posvetio je narodu iz kojeg potiče. To sam video i na početku njegove knjige neobičnog naslova - „Servis za pobedu“. Osim porodici, i supruzi Jeleni - koja mu je tada bila devojka - delo je posvetio i srpskom narodu, što jasno stoji na samom početku knjige. Sasvim logično: Novak Đoković jedini ujedinjuje sve Srbe na svetu. I više od toga: celo Srpstvo drži se za njegov reket, jer nam niko drugi ne donosi redovno toliko radosti i ni na čiji rezultat nismo toliko gordi... U jednom mom romanu izmaštani junak kaže: „Najslađa je ona pobeda koju pobednik razdeli svom narodu!“ U ovoj stvari sam sasvim saglasan s fikcijskim likom kome sam tu rečenicu stavio u usta...
U sledećem broju: Ćosić o Novakovim slabostima
(Kurir.rs/E. K. /Foto: Ilustracija, Profimedia)
NE PROPUSTITE
