Špica Dnevnika u kojoj, praćen dramatičnom muzikom, globus prelazi preko mape, postala je simbol Radio-televizije Beograd, kasnije Radio-televizije Srbije. O originalnosti i kvalitetu same špice dovoljno govori činjenica da se uz kratke prekide i sitne izmene, koristi već više od 35 godina.
Kada je 1978. godine u Televiziji Beograd doneta odluka da i informativne emisije treba emitovati u koloru, postavljeno je pitanje vizuelnog identiteta Dnevnika, kao jedne od najgledanijih informativnih emisija u zemlji. Tada su nastupili grafički dizajneri Nenad Čonkić, Rajka Milović i Zoran Branković koji su angažovani da osmisle novi, moderan identitet kompletnog Dnevnika Radio-televizije Beograd.
Prvobitna zamisao reditelja Dejana Karaklajića koji je učestvovao na izradi uvodne špice, bila je da se prazna kugla umotava u mapu sveta i da se od toga napravi globus, međutim tehnička nemogućnost nije dozvoljavala da se ta ideja u potpunosti realizuje.
"Mesto u istoriji televizije meni će sigurno obezbediti jedan drugi posao. Tvorac sam špice za "Dnevnik", koja se i dan-danas koristi u malo izmenjenom obliku. Napravio sam već tada svoj prvi veliki film. Uvek sam bio čovek televizije, jer taj adrenalin živog programa ne nudi sedma umetnost. Milan Vukos, generalni direktor, zvao me je na sastanak i rekao da smislimo špicu, jer je zagrebačka televizija platila Nemcima 40.000 maraka za novu špicu. Televizija je kupila mašine koje su imale mogućnost da se snima frejm po frejm. Onda smo smislili tu elektronski animiranu špicu. Pozvao sam Nenada Čonkića, izuzetnog grafičkog dizajnera, i Zorana Simnjanovića da uradi muziku", ispričao je u ispovesti za Kurir slavni reditelj.
Proces nije bio ni malo lak.
"Ideja je bila da napravimo mapu sveta koja će da zavije jedan globus. Cela priča kreće s tačkicama. Prva tačka je Beograd i ona je crvena, pa se od nje širi čitav svet. Nekada smo mislili da je svet ravna ploča, pa se onda pojavi globus. Pravili smo razne testove. Nije to bilo lak proces. Simke je bio zadužen za muziku. Hteo sam da se na početku čuje samo telegraf, a kad se pojavi globus, da počne da svira orkestar. Muzika traje 14 sekundi, a on je to snimao dok nije bilo perfektno. Orkestar je stalno vraćao. Snimanje je trajalo nekoliko dana. U to vreme posle ponoći nije bilo programa na televiziji. Sve se tada gasilo. Međutim, da snimimo tih 14 sekundi, bila su nam potrebna dva dana. Prvi put je tada bila doneta odluka da se ništa ne gasi tri dana. Rezultat je bio fantastičan. Nova špica je rađena po mojoj ideji, ali i tu mi se mnoge stvari ne dopadaju. Pitali su me tada drugari što radim špicu za "Dnevnik" kad imam uspešan film, a ja sam hteo da napravim nešto što će biti najgledanije - ispričao je reditelj.
Ova špica prvi put je emitovana u maju 1979. i korišćena je sve do oktobra 1992. godine kada je zamenjena drugačijom animacijom. Posle kratkog vremena je vraćena sa manjim izmenama, a danas je u upotrebi nova, moderna verzija prvobitne špice.
Kurir/ Foto: RTS
NE PROPUSTITE
