GENERACIJE SU JE ZNALE KAO BAKA VUKU! Htela je da karijeru nastavi u Sarajevu, a onda je joj je stigla ponuda od Meše Selimovića

Pop kultura - 08.02.2021. 11:47h

Čuvena Radmila Savićević rođena je na današnji dan, 8. februara 1926. godine u Kruševcu. Karijeru je započela 1946, a prvi film snimila 1961. godine. Pažnju na sebe je skrenula 1968. u filmu "Višnja na Tašmajdanu", gde je igrala razrednog starešinu. Popularnost stiče kao Violeta u "Kamiondžijama" i kao Majka Vuka u "Pozorištu u kući".

Ostala je upamćena po ulogama baka i dobronamernih, prostodušnih žena iz naroda.

Prvog aprila 1946. godine postaje stalni član Okružnog (gradskog) pozorišta u Kruševcu, osnovanog 29. marta iste godine. Prvog maja debituje u prvoj predstavi novoosnovanog pozorišta, „Roditeljski dom“ Valentina Katajeva, tumačeći lik Marije Martinove. Predstava je održana u adaptiranoj kafani „Kasina“. Za osam sezona, od 1946. do 1954. godine odigrala je skoro sedamdeset uloga u domaćem i stranom dramskom repertoaru. Angažman u Narodnom pozorištu u Nišu usledio je posle predstave „Kola mudrosti, dvoja ludosti“ Aleksandra Ostrovskog, ali ju je Komitet Partije vratio u rodni grad uz obrazloženje: „Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kad može i naše.“ Godine 1955. postaje član Narodnog pozorišta u Nišu. Do 1970. ostvaruje preko pedeset uloga u bogatom dramskom repertoaru. Savićevićeva je kasnije priznala da je u to vreme maštala da karijeru nastavi u Sarajevu, ali kada joj je Meša Selimović, direktor Sarajevskog narodnog pozorišta, ponudio angažman, ona je odbila.

Dvadeset godina po dolasku u prestonicu priznala je da je uvek smatrala da je odluka o napuštanju rodnog Kruševca i Niša bila smela. Kako je govorila, tamo je ostavila sve što je godinama stvarala - od doma do popularnosti, da bi došla u Beograd, gde je morala sve ispočetka. Hrabru odluku podstakla je jaka želja da se oproba u svim medijima, budući da su je mamili i televizija i film. Uprkos teškim periodima, isticala je da nikada zbog toga nije zažalila.

U Beogradskom dramskom pozorištu je dočekala starosnu penziju, u koju odlazi 1. aprila 1986. sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina. Poslednja pozorišna uloga pred odlazak u zvaničnu penziju jeste Vidosava Pajković u predstavi „Poltron“ u režiji Aleksandra Đorđevića po tekstu Siniše Pavića. Njena karijera nije se završila odlaskom u penziju. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka na sceni.

Osim u matičnom Beogradskom dramskom, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu igra Anđu u „Sumnjivom licu“ u režiji Nikole Simića, a u Ateljeu 212 u predstavi „Čudo u Šarganu“ u režiji Mire Trailović tumači Ikoniju, vlasnicu privatne kafane „Šargan“ kao alternacija Miri Banjac.

Prvu ulogu na filmu Radmila je dobila kao Leposava u „Mica i Mikica“, ostvarenju Vlade Petrovića i Jovana Konjovića iz 1961. godine, pored Dare Čalenić, Đuze Stoiljkovića i Ružice Sokić. Sledeće godine igrala je u televizijskom filmu „Tri priče o Džefu Pitersu“ reditelja Aleksandra Đorđevića. U naslovnoj ulozi bio je Miodrag Petrović Čkalja, dok je Savićevićeva, u pretežno muškom sastavu, dobila priliku da zaigra glavnu žensku ulogu. Ostvarila je kvalitetne sporedne uloge u filmovima „Prozvan je V-3“, „Dr“ i „Saša“. Igrala je i razrednog starešinu u filmu „Višnja na Tašmajdanu“. Iako epizodna, uloga u tom jugoslovenskom bioskopskom hitu donela joj je popularnost na nivou cel zemlje. Gostovala u jednoj epizodi TV serije „Sačulatac“, opet pored Čkalje, i u seriji „Samci“ iz 1969, koja nije zaživela posle emitovanja prve sezone. Malo zapaženija bila je opet kratkotrajna TV serija „Levaci“ iz 1970. godine, gde je Radmila igrala Vuku Radović u sedam od ukupno deset epizoda koliko je snimljeno.

NE PROPUSTITE

LEGENDARNA RISKA PREMINULA NA DANAŠNJI DAN: Radmila Savićević u detinjstvu je bila siromašna, a jednog čoveka volela je CEO ŽIVOT

ŠNAJDERKA, VETERINAR, PROFESOR ISTORIJE! Ovi srpski GLUMCI nisu kročili na AKADEMIJU, ali zato imaju ove diplome

Uporedo sa „Kamiondžijama“, na RTV Beograd se emitovala i serija „Pozorište u kući“. Najčešće mesto na kome se rađao humor ove socijalne drame sedamdesetih bio je upravo odnos zeta iz provincije i tašte iz Beograda, naročito kada na zetovu stranu dođe njegova majka, Vuka Petrović (iz izmišljenog sela Pržogrnaca), koju je tumačila upravo Savićevićeva, a koja će kasnije postati prototip za sve njene veće uloge.

Naime, Vuka Petrović je sve što Snežana Nikolajević nije - neuka, prostodušna, neotesana, dobrodušna, plemenita, odlična kuvarica, pobornik seoskih vrednosti. Rada je izgradila jedan od kultnih likova u istoriji jugoslovenske televizijske produkcije, legendarnu Majka Vuku. Kako su smatrali istoričari, a i sama glumica "Pozorište u kući" je bilo važnije od „Kamiondžija“ budući da je ime Vukosave „Majka Vuke” Petrović postalo generacijski upamćeno. Glumica je kasnije govorila da joj ljudi prilaze na ulici i kažu: "Jao, Majka Vuko, kako dobro igrate Žarku u Boljem životu!" Radmila je smatrala da je u sećanju ljudi ostala upamćena kao Majka Vuka iz prostog razloga što svako ima majku, i što je svako u tom liku tražio onaj miris detinjstva i toplinu koja mu nedostaje.

Bila je udata za glumca Božidara Savićevića. Preminula je 8. novembra 2001. godine u 75. godini. Sahranjena je četiri dana nakon toga u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.