Deveta sezona kviza "Potera" u prvim epizodama donela je spektakularne nastupe Dušana Macure i Ljiljane Radulović Dimitrov, a u trećoj epizodi se pojavio i novi tragač Milan Bukvić. Bivši učesnik kvizu ima 25 godina i dolazi iz Kragujevca. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a trenutno je na master studijama filozofije u Novom Sadu. U razgovoru za Kurir Milan otkriva kako izgleda cela priča iz drugog ugla i koga bi od poznatih voleo da vidi u studiju.
Kakvi su vam utisci nakon što ste postali novi tragač u kvizu "Potera"? Da li vas je iznenadio poziv produkcije "Adrenalin" da se priključite timu?
- Odaću vam jednu tajnu i oprostićete mi zbog pretencioznosti. Za "Poteru" sam se prijavio upravo s nadom da ću ostaviti jako dobar utisak i da ću jednog dana zaslužiti poziv da postanem tragač. Međutim, ispostavilo se da sam precenio sebe, pošto sam sa nekoliko momenata svog nastupa bio baš nezadovoljan. Opet. Srbija ima gomilu izvanrednih kvizaša sa više iskustva i formalno većim učinkom od mene. Tako da hvala ljudima sa RTS, a posebno iz "Adrenalina" zato što su verovali da u meni postoje momenti koje nisam do kraja ispoljio kao takmičar. A treba biti pošten i reći da to uopšte nisu morali. Sto puta bi im sigurnije bilo da su angažovali neko prekaljeno ime umesto što su odabrali i dalje sirov materijal kao što sam ja. Ispostavilo se da sam neke nedostatke otklonio mnogo brže od očekivanog i uveren sam da nisu pogrešili. Kunem vam se.
Je li lakše u koži takmičara ili tragača?
- Psihički u ulozi takmičara, jer nemate prava na popravni, a kao tragač znate da ćete se već sutra vratiti na novi snimajući dan. Ali formalna pravila kviza definitivno tragača stavljaju u podređen položaj i trebalo mi je vremena da se malo prilagodim. To vam je kao kada trčite sa džepovima punim kamenja ili kao kada iz evropske pređete na NBA košarku. Sve morate da radite isto, samo 30% bolje. A i sumnjam u objektivnost suđenja Čika Joce (smeh).
Kako ste izabrali novi džemper, u kome ćete se pojaviti prvi put u novoj ulozi?
- To je pitanje za Ašoka Murtija, tj. "generala", kako sam ga nazvao uz njegovo neodobravanje. I ne samo za džemper već i čitavu odevnu kombinaciju, uključujući i ljubičaste čarapice.
Da li ste se sada na neki poseban način spremali za učešće?
- Uoči snimanja gledao sam serije Siniše Pavića. I to ne one najpoznatije poput "Boljeg života" i "Vrućeg vetra", već istorijske drame, poput "Banjice", "Metka u leđa" ili "Na putu izdaje". Za svakog tragača komunikacija je 50 posto posla, pa mi je maestralni cinik Pavić poslužio kao uzor logički koherentnog i jezički što čistijeg dijaloga. Ipak se emitujemo na RTS, pa ne valja okretati leđa tradiciji.
Otkud ljubav prema kvizovima?
- Koliko je lepo biti talentovan za posao kojim se bavite, 16 puta je lepše to biti za hobi. Duga biografska priča, ali izdvojio bih dve tačke - mog dobrog dediku i kuma i drugara Vladu. Kao što mi je otac usadio ljubav prema kolektivnim sportovima, tako me je dedika navukao na kvizove. A velika je prednost kada u nekoj delatnosti "prohadate" jako rano, sa sedam-osam godina. Kasnije sam na fakultetu osetio koliko mi je u pubertetskom periodu nedostajao uzor koji će me priljubiti filozofiji. Kum Vlada me je odveo na prvi pab kviz i bez toga 116% ne bih nastavio sa kvizaškim razvojem. Pab kvizovi su pravi vulkan budućih šampiona.
Koja je vaša slaba tačka i na koje pitanje sigurno ne biste znali odgovor?
- Kao najslabije oblasti su mi se za sada ispostavile botanika i zoologija, što jeste blago iznenađenje, s obzirom na to da mi je medicina ubedljivo najjača oblast. A što se tiče pitanja - ima li života posle smrti i zašto nisam smršao sedam-osam kilograma iako sam obećao.
Kurir, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
