Danas će u našoj prestonici biti otvorena izložba "Beograd u vreme korone", fotografkinja Zorane Jevtić i Dragane Udovičić. Od 18 časova u Galeriji Doma omladine posetioci će moći da pogledaju fotografije nastale tokom prošle i ove godine, kada je pandemija promenila sve, zaustavila mnogo toga, odložila, zatvorila... S jedne strane, donela je strah i neizvesnost, a s druge, heroje koji su se u prvim redovima borili sa opakim virusom. U samo u jednom danu sve je na globalnom nivou moglo da se preokrene.
Upravo viđenje tog teškog perioda pandemije ove dve koleginice pretočile su na svoje fotografije. Izložba je realizovana uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda i biće otvorena do 27. decembra.
- Posmatrajući taj period od marta 2020. do kraja 2021. godine, želele smo da kroz fotografiju ispričamo priču koja će, nadamo se, uskoro biti iza nas, ali i da ona ostane kao dokument jednog vremena - priča Zorana, koja je, baš kao i Dragana, dosad već izlagala na nekoliko grupnih i samostalnih izložbi. Diplomirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2017. godine, a radi u Beogradu kao foto-reporter za "Adrija medija grupu" i sarađuje s brojnim magazinima u zemlji i inostranstvu. U slobodno vreme bavi se slikanjem i crtanjem, koji su joj, pored fotografije, velika strast.
Kakvu vrstu fotografije najviše volite?
- Novinarsku. To je onaj pravi život, koji sa sobom nosi i čekićanje po mrazu i po žegi, od jutra do sutra. Ali ne odustaješ. Čekaš pravi trenutak. Pravi kadar u koji stane jedna priča, jedno vreme. Kadar kroz koji se prelama i život svakog od nas. Za to vredi ginuti.
Koja je najpotresnija slika koju nosite sa sobom iz perioda pandemije?
- Pacijent u kovid bolnici, sklupčan u krevetu. Pod maskom, nem i nemoćan da išta kaže. I doktorka u belom skafanderu koja mu drži ruku. Miluje je šakom i gumenim rukavicama. I slika i emocija jednog vremena nalazi se u istom kadru. To je i priča o mnogima koji danas umiru sami, bez ikoga svog, bez pozdrava... A utehu i poslednji pogled nalaze u lekarima, ljudima s maskama, bez lica, bez imena...
Čini se da su vam ljudi inače najveća inspiracija?
- Da, kao i svakodnevni život. I ne samo zbog boljeg razumevanja našeg vremena već i zbog svakog pojedinca u budućnosti i njegovog razmišljanja ko je i kako stigao tu gde jeste. Ono što novinari pišu, mi to govorimo fotografijom. Ona može da pobedi vreme, održi uspomene na voljene osobe, zadrži trenutak. Da bude svedok radosti i tragedije. Ne bih mogla da zamislim život bez svih tih iznenađujućih i zapanjujućih susreta.
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
