Milvina Din imala je samo devet nedelja kada je sa roditeljima i starijom bratom 1912. krenula na putovanje Titanikom. Bila je najmlađi putnik i najmlađa preživela osoba.
Ona je i najduže živela od svih koji su preživeli tragediju. Umrla je u 97. godini, 2009. Kako glasi njena priča? I zašto nikada nije želela da gleda film Džejmsa Kamerona koji oslikava tragičnu priču?
Njena majka Džordžet, otac Bertram Frenk poveli su na putovanje, zajedno sa njenim bratom Bertramom Virom. Titanik je isplovio iz Sauthempotona u Engleskoj 10. aprila 1912. godine. Na put su krenuli nakon što je štrajk radnika u rudnicima uglja pomerio njihovo prvobitno putovanje.
Kako piše Los Angeles Times, porodica Din trebalo je da pređe Atlantik drugim brodom White Star Line, ali štrajk promenio planove pa im je White Star Line ponudio karte za treću klasu na Titaniku.
Milvina se sa porodicom selila iz velike Britanije u Kanzas siti u Misuriju kako bi se pridružili očevom rođaku koji je bio vlasnik prodavnice, piše The New York Times. Njen otac nameravao je d apostane suvlasnik te radnje nakon što je prodao pab u Engleskoj.
Titanik je uradio u santu leda 14. aprila 1912. godine, potonuo je dva sata i 40 minuta kasnije, što je već bilo narednog dana. Millvina, njena majka i dvogodišnji brat su preživeli, njen otac je umro sa mnogim drugim muškarcima iz treće klase na brodu kojima nije bilo dopušteno da uđu u čamce za spasavanje.
"Moj otac nas je spasao. Osetio je kada je brod udario u santu leda"
Prema rečima Milvine Din, njen otac je osetio kako brod udara u santu leda i to je, kako je ona rekla, spaslo nju, njenu majku i brata, a moglo je da sačuva i njegov život.
"Otac nas je spasao. Toliko ljudi je mislilo da Titanik neće potonuti, a nisu ništa preduzimali. Moj otac nije rizikovao", rekla je ona 2002. godine, prenosi Los Angeles Times.
Milvina, njena mama i brat stavljeni su u čamac za spašavanje 10. Preživele u čamcima za spasavanje kasnije je pokupila RMS Carpathia i odvezla u Njujork.
"Sprečavali putnike iz treće klase da uđu u čamce za spasavanje"
Din je izjavila da veruje da su radnici u White Star Lines sprečili putnike iz treće klase da izađu iznad palube i pokušaju da se spasu sa broda koji tone, pisao je The New York Times.
"To danas nije moglo da se dogodi i to je tako pogrešno, tako nepravedno", poručila je.
Kada je sa majkom i bratom stigla u Englesku brodom Adriatic, putnici su stajali u redu da bi pozdravili Milvinu. Zahtevi su bili toliko veliki da je policajac odredio pravilo da ju svaka osoba može da je drži samo 10 minuta.
Tri nedelje nakon potonuća Titanika, RMS Adriatic odveo je neke preživele natrag u Englesku. Milvina, njena majka i brat bili su na brodu.
"Putnici koji su znali kroz što je porodica prošla stali su u red kako bi držali bebu Millvinu, najmlađu preživelu sa Titanika. Kako bi se red održao, brodski oficir naredio je da niko ne sme da drži bebu duže od 10 minuta", napisala je Meri Rurk iz The Los Angeles Times.
Millvina nije znala šta se desilo na Titaniku sve dok nije napunila osam godina, kada joj je majka rekla istinu.
"Moja majka nikada nije pričala o tome, bila je u drugom braku samo četiri godine. A onda se moja majka ponovno udala. Tada sam prvi put čula za Titanik, i za smrt svog oca", rekla je za Belfast Telegraph 2009. godine.
U drugom intervjuu za Irish Times, Millvina je rekla da je njena majka patila od jakih glavobolja svaki dan nakon tragedije.
Školovanje Millvine i Bertrama Dina finansirano je preko Titanic Relief fonda, dobrotvorne ustanove osnovane u Engleskoj za podršku preživelima.
White Star Line je godinama odbijao da prihvati odgovornost za potonuće Titanika, iako je tragedija ostavila gotovo sve preživele putnike bez novca, bez imovine, a u mnogim slučajevima, bez hranitelja - mnoge porodice izgubile su muževe i očevi budući da nisu mogli da uđu u čamce za spasavanje kojih i nije bilo dovoljno.
Četiri godine nakon nesreće, White Star Line pristao je da plati 665.000 dolara, ili otprilike 430 dolara po putniku. U 2022. to bi bilo oko 11.000 dolara po svakom putniku.
Milvina je tokom Drugog svetskog rata radila u odeljenju za izradu mapa za potrebe britanske vojske. Nakon rata bila je zaposlena kao sekretarica u inženjerskoj firmi.
Prvi put je pričala o Titaniku 1985. kada je pronađena olupina broda.
O Titaniku
"Niko nije znao za mene i Titanik, da budem iskrena, nikoga to niej interesovalo, pa ih ni ja nisam zanimala", rekla je, prenosi The New York Times i dodala: "Ali onda su pronašli olupinu, a nakon što su pronašli olupinu, pronašli su i mene."
Decenijama nakon toga ona je odlazila na brojne izložbe, konvencije i ostale događaje posvećene Titaniku. Takođe je putovala u različite škole kako bi ispričala svoju životnu priču.
Zašto nikada nije želela da pogleda film "Titanik"
Millvina nikada nije gledala blokbaster Džejmsa Kamerona "Titanik" iz 1997. jer se bojala da će je to naterati da razmišlja o tome što je njen otac radio u poslednjim momentima svog života.
"Zato što je to brod na kojem je potonuo moj otac. Iako ga se nisam sećala, ipak bi to bilo jako emotivno. Pitala bih se: "Kako je potonuo? Je li potonuo sa brodom ili skočio preko palube?'", rekla je za Belfast Telegraph 2009. nekoliko nedelja pre smrti.
Film "Titanik" prikazivan je 2023. u bioskopima u okviru obeležavanja 25 godina od tragedije.
Njen brat umro je na 80. godišnjicu tragičnog događaja, imao je 81 godinu. Njena majka preminula je u 96. godini. Bilo je to 1975.
Godine 1998. Millvina je konačno uspešno prešla Atlantik od Sauthemptona do Njujorka brodom Queen Elizabeth II.
Džejms Kameron i zvezde filma "Titanik" Kejt Vinslet i Leonardo Dikaprio donirali su 2009. hiljade dolara staračkom domu gde je živela Milivina.
Umrla je 2009. u 97. godini, piše Insider.
(Kurir.rs/BlicŽena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
