Danas se smatra da skoro svaki peti bračni par ima problema s dobijanjem potomstva. Sve do pre tridesetak godina vladalo je mišljenje da je žena isključivi "krivac" za brak bez dece
Iako je naučno dokazano da se problemi statistički javljaju 50 odsto kod žena, a 50 odsto kod muškaraca, u širokoj populaciji još uvek preovladava mišljenje da je žena ta koja je "nerotkinja".
- Ima mnogo mogućih uzroka koji dovode do nemogućnosti začeća i kod žena i kod muškaraca - kaže za Lenu naša sagovornica dr Mima Fazlagić, ginekolog.
Smatra se da ispitivanje steriliteta treba započeti ukoliko posle godinu dana redovnih odnosa ne dođe do začeća. Uvek je prvi korak, posle javljanja lekaru povodom ovog problema, analiza spermograma i spermokulture.
- Ispitivanje steriliteta kod žena počinje rutinskim ginekološkim pregledom, koji uključuje kolposkopski pregled i papatest. Tada se urade i brisevi na razne vrste infekcija. Najrasprostranjenije i najčešće infekcije su hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom. Ove infekcije često mogu da ometaju začeće, a leče se jednostavno, određenim antibiotikom - objašnjava dr Fazlagić.
Obavezan i ultrazvuk
- Veoma je važno uraditi osnovni ultrazvučni pregled male karlice, kojim se utvrđuje položaj i oblik materice, postojanje eventualnih anomalija materice i prisustvo mioma, kao i mogućih cista jajnika i endometrioze. Sledeći korak koji se radi u analizi ženskog steriliteta je analiza hormonskog statusa. Pored analize ženskih polnih hormona, dobro je uraditi i analize hormona štitne žlezde i nivoa šećera u krvi. Ispitivanje ženskih polnih hormona radi se tri puta u toku meseca: sedmog, 14. i 21. dana ciklusa. Istovremeno se rade i svakodnevni ultrazvučni pregledi, kojima se prati rast i pucanje jajne ćelije (ovulacija). Ovim analizama se utvrđuje da li postoji normalna ovulacija i da li se hormoni normalno luče. Jedna hormonska analiza i jedno praćenje jajne ćelije ne daju dovoljno podataka da bi se sa sigurnošću odredila dijagnoza, jer nijedna žena nema ovulaciju svakog meseca. Na ovaj način se može utvrditi postojanje policističnih jajnika (hormonski poremećaj koji za posledicu ima neovulatorni ciklus) ili konstatovati povišen nivo hormona prolaktina, koji blokira ovulaciju. Ovi poremećaji su izlečivi primenom određene terapije - kaže dr Fazlagić.
Sledeći koraci - Ukoliko je hormonski status normalan, ne postoje infekcije a do začeća ne dolazi, pristupa se sledećem koraku, a to je utvrđivanje prohodnosti jajovoda (HSG). Ovaj pregled se vrši u anesteziji ubrizgavanjem kontrasta kroz grlić materice i rendgenskim snimanjem njegovog širenja. Tako se utvrđuje oblik šupljine materice, prohodnost jajovoda i moguće postojanje anomalija i oboljenja na jajovodima. Ako se utvrdi da je i ovaj pregled s normalnim rezultatima, rade se imunološka ispitivanja (kao što je postojanje antispermatozoidnih antitela). Ukoliko je HSG metoda pokazala da postoji problem s jajovodima (zapušeni jajovodi, postojanje priraslica...), radi se celioskopija. Celioskopija (laparoskopija) podrazumeva ulaženje optičkim instrumentom kroz pupak pacijentkinje i precizno utvrđivanje postojećeg problema. Prilikom ove intervencije mogu se ukloniti ciste na jajnicima, endometrioze i priraslice i ponovo utvrditi prohodnost jajovoda - objašnjava Lenina sagovornica.
Predlog: vantelesna oplodnja Ako se celioskopijom ne reši problem, pacijentkinji se savetuje vantelesna oplodnja. - Vantelesna oplodnja (IVF) u današnje vreme se rutinski radi kod postojanja i ženskog i muškog steriliteta. Najpre se vrši stimulacija ovulacije hormonskom terapijom, a zatim se, kad jajne ćelije dostignu određenu veličinu, vrši njihovo izdvajanje (punkcija). Pomoću mikroskopa se izaberu najkvalitetnije jajne ćelije i pomešaju s pripremljenim i obrađenim spermatozoidima. Posle 48 sati inkubacije na specijalnoj podlozi i u posebnim uslovima, proverava se da li je došlo do nastajanja embriona. Mikroskopom se proverava kvalitet embriona i oni najbolji se vraćaju u matericu pomoću posebnog katetera. Kod vantelesne oplodnje postoji metod mikrofertilizacije (takozvana ICSI metoda). Ova metoda se primenjuje kada postoji mali broj raspoloživih spermatozoida i podrazumeva da se spermatozoid iglom direktno unosi u središte jajne ćelije (u citoplazmu). Vantelesna oplodnja ima uspešan ishod u 25-30 odsto slučajeva. Što je pacijentkinja mlađa, jajne ćelije su kvalitetnije i uspešnost je veća - kaže dr Mima Fazlagić.
Psihički faktori i trudnoća
Dokazano je da ogroman uticaj na pojavu steriliteta imaju psihički faktori. - Ukoliko se žena optereti mislima o trudnoći i što se više koncentriše na nju, do začeća teže dolazi. Upravo u psihičkom faktoru se krije uspeh alternativnih metoda lečenja. Ako autosugestijom pacijentkinja ubedi sebe da je alternativno sredstvo delotvorno, dolazi do psihičkog rasterećenja, pa i do trudnoće. Sigurno ste čuli za slučajeve da, kad su parovi potpuno odustali, dođe do trudnoće ili da se posle prvog vantelesnog desi prirodna trudnoća, ili posle usvajanja bebe. Nažalost, za to ne postoji odgovarajući tretman koji može da eliminiše taj problem. Ponekad pomaže razgovor s ginekologom i uspostavljanje poverenja da će do trudnoće doći - objašnjava doktorka.
Mogući uzroci steriliteta * Godine su važan uzrok steriliteta (infertiliteta), naročito kod žena. Tako je mogućnost steriliteta kod žena između 35-44. godine dvostruko veća nego između 30-35. godine
* Hormonski poremećaji - poremećaji menstrualnog ciklusa, menopauza ili poremećaji ovulacije i razvoja jajne ćelije, smanjenje ovarijalne rezerve, prekomerna gojaznost, ekstremna mršavost, poremećaj rada štitne žlezde, povišene vrednosti prolaktina i muških hormona, insulinska rezistencija, preterana fizička aktivnost, stres...
* Neprohodnost jajovoda je najčešći uzrok steriliteta (40-50 odsto). Može biti delimična ili potpuna, izazvana upalom, endometriozom, postojanjem priraslica nastalih posle operacija u maloj karlici (operacija slepog creva, jajnika, cista na jajniku i sl.), prethodnom vanmateričnom trudnoćom...
* Slabija funkcija jajnika, što dovodi do izostanka ovulacije (javlja se i kod žena sa naizgled urednim menstruacijama) * Anomalije materice * Endometrioza (ćelije sluznice materice van materice) * Polipi, pregrade i miomi * Policistični jajnici i policistični sindrom * Promene na grliću materice * Zapaljenja, tumori, urođene anomalije * Imunološki problem * Psihički razlozi - opterećenost željom za trudnoćom, napetost i stres
Stres Istraživanja grupe naučnika sa Univerziteta u Njujorku pokazala su da stres kod žena može da utiče na pol bebe. Žene koje su stalno pod stresom ili su doživele traumu neposredno pre začeća - češće rađaju devojčice. Inače, intenzivniji stres početkom trudnoće povećava opasnost od prevremenog porođaja.
Priprema Pre nego što isplanirate pravljenje bebe, pokušajte da svoju težinu neku vreme održavate tako da ne varira. Pored gojaznosti, za reproduktivno zdravlje je jednako važno i da se ne mršavi naglo, niti da se izgladnjuje. Takođe je značajno i da se smanji unos kofeina i alkohola, ali i da se ukine pušenje - sve to loše utiče na jajne ćelije, savetuju stručnjaci.
Statistika Prema podacima poslednjih istraživanja sprovedenih u 190 zemalja, s problemom neplodnosti bori se više od 50 miliona parova u svetu. Rezultati utvrđeni na osnovu 277 ispitivanja pokazuju da 1,9 odsto žena u dvadesetim godinama koje nisu rađale ne može da ostane u drugom stanju, dok 10,5 odsto ne može da začne nakon jednog porođaja.
(Vesna Stanimirović, Foto: Kurir)
NE PROPUSTITE
