Drugo najčešće pitanje koje dobijam je ono o potencijalnom prenošenju virusa putem hrane i ambalaže.
Danas ću odgovoriti na nekoliko najvažnijih nedoumica o higijeni namirnica i koroni. Redom:
Zašto je sapun toliko efikasan? Da li se korona virus prenosi hranom? Da li se virus uništava kuhanjem hrane? Šta je sa radnim površinama? Recept: domaće sredstvo za dezinfekciju namirnica Šta je s virusom na namirnicama i ambalaži? Pranje garderobe koju nosimo prilikom kupovine, Zašto je sapun toliko efikasan?
Da bi razumeli uopšte koje stvari možemo koristiti za sprečavanje širenja korona virusa, moramo se podsetiti osnovnih stvari. Korona virus, kao i svaki drugi, građen je od:
Masti Proteina Ribonukleinske kiseline (RNK)
Upravo na ovoj građi virusa baziraju se sredstva zaštite od njih i metode uklanjaja s površina, odjeće i hrane. Pranje ruku i lična higijena su osnovna stvar i inače, a pogotovo u ovim uslovima.
S obzirom da se radi o virusu koji sadrži masnu komponentu u svom sastavu, sapun i voda, uz intenzivnije trljanje će uništiti virus. Preciznije, sapun rastvara masti u njemu, uništavajući mu na taj način strukturu.
Ipak, ako smatrate da to nije dovoljno, slobodno koristite i neki dezinficijens za tu namjenu – o čemu će biti riječi u nastavku teksta.
Da li se korona virus prenosi hranom?
Ovo je jedno od pitanja koje se često postavlja u ovoj situaciji. Zvanični stav EFSA, Evropske agencije za sigurnost hrane, jeste da se virus ne prenosi hranom.
U slučaju da se proguta hrana koja ga sadrži, hloridna kselina u žulucu ga najvećim dijelom razori i izbaci vani.
Sasvim je drugi problem što prilikom pripreme hrane možemo koristiti namirnice ili ambalažu koja na sebi ima virus. Mere predostrožnosti su sledeće:
Ni u kom slučaju, tokom pripreme hrane, ne dodirujte nos, lice i oči. Na takav način virus može dospeti u respiratorni sistem. Perite ruke pre pripreme jela, u toku i nakon pripreme, upravo zbog mogućnosti kontaminacije.
Sirova hrana kojoj ne znate poreklo, treba se obavezno termički obraditi. Drugi način o kojem trebamo voditi računa je da virus ako dospe u probavni sistem može delimično preživeti i naći se u izmetu. Zato je važno redovito prati wc i pre puštanja vode zatvoriti poklopac na wc školjki. Na taj način sprečit ćemo kontaminaciju kupatila. Redovno održavati higijenu WC daske.
Da li se virus uništava kuhanjem hrane?
Do sada je poznato da su svi korona virusi osetljivi na visoke temperature kuhanja.
Tako na 63°C u roku od 4 minute dolazi do razaranja virusa. S obzirom na ranija iskustva sa korona virusima, očekivana je pretpostavka da će se i ovaj tip virusa ponašati na sličan način.
Tokom celog perioda korona virusa ne bi trebalo deliti hranu, odnosno jesti iz istog tanjura sa drugim osobama – bez obzira da li postoji sumnja u zarazu ili ne.
Šta je sa radnim površinama?
Virus opstaje na radnim površinama od 49 sati do 9 dana u zavisnosti od podloge. Na metalima se zadržava do 12 sati, dok na plastici može opstati i do 9 dana.
Čišćenje površina uobičajenim kućanskim proizvodima i te kako može pomoći. Humane korona viruse učinkovito možete unutar samo jedne minute suzbiti sredstvima za dezinfekciju koja sadrže jedno od sledećeg:
62 – 71% etanola 0,5 % hidrogen peroksida ili 0,1 % izbjeljivača npr. varkina. Dakle, možete koristiti ili etanol, ili hidrogen peroksid, ili izbjeljvač (varkina).
Recept: domaće sredstvo za dezinfekciju ambalaže namirnica i radnih površina
Kako se ne biste mučili složenim proračunima, daću vam gotove recepte:
1/3 etanola i 2/3 vode 5 g (možemo uzeti da je to cca 5 ml) hidrogen peroksida. Odvagajte i dopunite do 1L vodom 1 g (možemo uzeti da je to cca 1 ml) varkine dopunite do 1 L vode. Vodite računa da ovo nije rastvor kojim smijete da čistite i namirnice koje ćete konzumirati svježe ili termički obrađene! Koliko god vam djelovalo da je jako razblažen – on je isključivo za radne površine i ambalažu poput plastike, kesa i sl.
* Napomena za hemičare koji će čitati: zbog lakše primene izbegla sam detaljne proračune i uzela pretpostavku da je gustina etanola, peroksida i varkine oko 1 g/cm3.
Šta je s virusom na namirnicama i ambalaži?
Uobičajene mere predustrožnosti u prodavnici važe kao i na drugim mestima. Nosite rukavice ili sredstvo za dezinfekciju ruku – ili makar vodite računa da ne dodirnete nos, oči ili usta, dok dobro ne operete ruke po povratku.
Osim toga:
Prilikom kupovine najsigurnije je da nosite sa sobom tekstilni ceger koji se pere. Tetrapak i plastičnu ambalažu sa hranom prebrisati dezinficijensom, za koji je gore dat recept. Ukoliko nemate, može poslužiti i sirće. Jednokratne kese i kutije odmah baciti. Nakon čišćenja sve krpe kojima ste čistili oprati na 90°C. Ukoliko sumnjate da se virus nalazi na povrću i voću, jedini način je da isto operete rastvorom sirćetne kiseline.
Koje sirće koristiti i kako?
Alkoholni ocat je najefikasniji jer sadrži oko 7% octene (sirćetne) kiseline, dok druge vrste možete koristiti, imajući u vidu da one imaju 5 do 6%. Da bi imalo delovanje protiv virusa, ocat (ili sirće) se mora rastvoriti u odnosu 1:1 sa vodom.
Zato pažljivo! Perite u izuzetnim situacijama – samo onda kada stvarno ima potrebe za sumnjom na kontaminaciju.
Pranje garderobe koju nosimo prilikom kupovine
Sledeće pitanje, svakako, jeste i ono o garderobi koju nosimo prilikom odlazaka u nabavku namirnica. Ipak je nošena u prostoru kroz koji prođe dosta ljudi.
Veš koji se može prati, treba prati na najmanje 40°C i ako postoji rizik dodati sredstvo za dezinfekciju. U ovom slučaju ukoliko nemate ono za specijalnu namjenu za tekstil, može poslužiti i domaće sirće. Na mašinu veša dozirate jedan čep kao kad merite omekšivač.
Važno je napomenuti da i sunčevo svetlo ubija virus, tako da zimsku odeću možete iznijeti na balkon, na sunce.
I stres obara imunitet!
Ne zaboravite nikada da prvu liniju odbrane čine naš imunitet i naše ponašanje.
Kako smo temu ponašanja detaljno obradili, moram na kraju da vas podsetim da osim jačanja imuniteta, obavezno smanjite paniku, kontolišete nivo stresa i svedete vesti na razumnu meru.
Budimo odogovorni, ali ne i opsjednuti. Poštujemo mere zabrane, ali sačuvajmo mentalno zdravlje. Sav taj dodatni stres ugrožava imuni sistem, koji nam sad treba više nego ikada.
Marizela Šarbanović
Dr.sci. iz oblasti nutricionizma
Docentica na Tehnološkom fakultetu, Univerziteta u Tuzli
Kurir.rs/ nutricionizam.ba
NE PROPUSTITE
