ŠAKA MI JE RASLA, ONDA SE DONJA VILICA IZDUŽILA, A CIPELE POSTALE TESNE Ispovest Beograđanina koji je dobio ZASTRAŠUJUĆU dijagnozu

Prva nedelja novembra u celom svetu posvećena je pacijentima koji su oboleli od akromegalije, hronične bolesti kod koje benigni tumor hipofize stvara i otpušta u krvotok prekomerno hormon rasta. Da bi neko posumnjao na akromegaliju dovoljno je samo da primeti povećanje šaka, zadebljale prste, potreba za većim cipelama i to za čitav jedan broj, hrkanje…

Upravo je sve ove simptome imao i Zvonimir Stojević iz Beograda, ali na početku nije ni slutio da ti znaci ukazuju baš na ovu bolest niti je zao da ona postoji.- Prvo sam morao da skinem burmu. Bila mi je pretesna. Mislio sam da prsti otiču od rada, da su zbog toga i zadebljani, a šaka ogromna. Počeo sam da hrčem i imao prekide disanja u snu. Javili su se bolovi u kukovima. Donja vilica se izdužila i promenio se zagrižaj. Čelo se promenilo, a lice ogrubelo. Cipele su mi postale male. Bolest se razvijala polako i pojavilo se povećanje krvnog pritiska, učestale glavobolje, a šećer je prelazio dozvoljenu granicu. Iako sam iz Beograda niko mi nije spomenuo akromegaliju - priča Zvonimir Stojević iz Udruženja pacijenata sa agromegalijom UPAK.Nakon desetak godina od pojave prvog simptoma, sasvim slučajno je saznao da ima baš tu bolest – agromegaliju.

- Odlazak kod urologa mi je promenio život. Doktor me je saslušao i posumnjao da imam tumor hipofize. Nakon urađenih analiza, moje vrednosti nivoa IGF1 su bile veoma visoke.Zvonimiru su lekari prvo hirurškim putem uklanili tumor, a već 72 sata nakon operacije svi njegovi nalazi su se drastično popravili.

- Potom je primenjena terapija lekovima, koja smanjuje otpuštanje hormona rasta iz tumora hipofize ili usporava vezivanje hormona rasta za njegova receptorska mesta u tkivima. Ja sam i danas na terapiji i moje opšte stanje se vidno popravilo, iako mi je burma i dalje tesna. Shvatio sam da iako postoji adekvatan odgovor ovoj bolesti, pre svega u stručnom kadru naših klinika i adekvatnim terapijskim metodama, veliki problem postoji u dijagnostikovanju ove bolesti. Prosek otkrivanja akromegalije je oko osam godina. Svest u društvu o postojanju ove bolesti jako je niska, zbog čega smo mi pacijenti i formirali udruženje pacijanata kako bismo širili svest o ovom retkom oboljenju – kaže Stojević.

Iako akromegalija pripada grupi retkih bolesti, trenutno se u Srbiji leči oko 400 pacijenata sa ovom bolešću. Zbog svog sporog toka, ova bolest ostaje dugo neprepoznata, pa se i pored prisutnih simptoma sa postavljanjem dijagnoze kasni od pet do 10 godina. Velika količina hormona rasta u krvotoku u detinjstvu dovodi do pojave gigantizma, oboljenja koje se karakteriše prekomernim rastom, sve dok se zone rasta u kostima ne zatvore. Zbog znatno veće telesne visine u odnosu na vršnjake, osobe sa gigantizmom se lako prepoznaju.Međutim, kada se prekomerno stvaranje i oslobađanje u krvotok hormona rasta desi u odraslom dobu, znaci i simptomi se postepeno razvijaju, razvoj telesnih promena je vrlo spor i traje do desetak godina. Zato pacijenti, njihove porodice, saradnici, pa čak i njihovi lekari često misle da se radi samo o prirodnim promenama zbog starenja.

- Klinička slika akromegalije je specifična, ogleda se u rastu šaka i stopala, nosa i ušnih školjki, otečenosti mekih tkiva lica, isturenosti donje vilice, uvećanju jezika, većom širinom prostora između zuba donje vilice. Koža ovih pacijenata je zadebljala, sa pojačanom aktivnošću znojnih i lojnih žlezda. Najčešća oboljenja udružena sa akromegalijom su arterijska hipertenzija, srčane aritmije, popuštanje srca, šećerna bolest, poremećaj plućne funkcije, deformacije zglobova, prelomi kičmenih pršljenova i pojava drugih tumora - ističe prof. dr Mirjana Doknić, endokrinolog u Kliničkom centru Srbije.

Bolesnici sa aktivnom akromegalijom, imaju dva do tri puta veću smrtnost u odnosu na opštu populaciju. Njihov životni vek je skraćen u proseku za 10 godina u odnosu na zdrave vršnjake. Najčešći uzroci smrti ovih bolesnika su kardiovaskularna, respiratorna oboljenja i pojava maligniteta.

- Dijagnoza akromegalije se postavlja na osnovu navedene klinčke slike, povećanog nivoa hormona rasta i njegovog medijatora IGF1, kao i snimanjem hipofize putem magnetne rezonance, koja će pokazati prisustvo tumora hipofize. Adekvatnim lečenjem akromegalije, moguće je sprečiti ili ublažiti komplikacije, čime stopa smrtnosti ovih bolesnika postaje jednaka onoj u opštoj populaciji. Lečenje akromegalije je operativno. Tumor se odstranjuje neurohirurškim zahvatom kroz nos. Ako je bolest aktivna i posle operacije, primenjuju se određeni lekovi. Od nedavno u Srbiji je moguće lečenje akromegalije svim savremenim lekovima koji se koriste i u svetu. Medikamenti koji su efikasni u terapiji akromegalije su somatostatinski analozi i blokatori receptora za hormon rasta. Zbog dostupnosti ovih lekova o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, svi pacijenti koji se adekvatno leče imaju šansu da njihova bolest bude pod kontrolom – objašnjava prof. dr Doknić.

Kurir.rs/blicženaV. N.